Dokumentarac koji razotkriva mračnu stranu plastike, „Priča o plastici“ (The Story of Plastic, 2019) nominovan je za prestižnu Emi nagradu u kategoriji scenarija dokumentarnog programa. Kompanija Discovery je odlučila da proslavi nominaciju tako što će film biti dostupan za gledanje na njihovom YouTube kanalu besplatno do 30. septembra.
Autorka Deia Schlosberg je kroz alarmantne podatke i intervjue sa ekološkim aktivistima u SAD, Indoneziji, Filipinima, Kini ispričala priču o plastici koja nam je, ne tako davno, predstavljena kao magični materijal. Ali, za samo nekoliko decenija, magija se pretvorila u deponiju. Od plastike koja je ikada postojala, više od polovine proizvedeno je u proteklih 15 godina, a 91 odsto nikada nije reciklirano, navodi se u filmu.
Uz kadrove sveta zatrpanog plastikom, dokumentarac podseća na činjenicu da se jednokratna plastika koristi samo nekoliko trenutaka, a zagađuje večno. Pokazuje praksu slanja plastičnog otpada iz zapadnih zemalja u siromašne azijske koje nemaju mehanizme upravljanja tim otpadom. Ukazuje na licemerje velikih korporacija koje odgovornost prebacuju na potrošače i imaju dvostruke standarde za zapadno i azijsko tržište.
Film takođe preispituje praksu spaljivanja otpada koja se predstavlja kao čarobni štapić. O posledicama spaljivanja se nedovoljno govori, a regulisanje ove oblasti loše je čak i u razvijenim zemljama. Primera radi, od više od 86.000 hemikalija koje prepoznaju SAD, samo 187 su trenutno regulisane od strane EPA za zagađenje vazduha, navodi se u filmu. Kroz potresna svedočenja građana saznajemo kakav je život pored spalionica, zagađenih reka, okeana punih mikroplastike.
– Zagađenje plastikom je pitanje života i smrti za mnoge – govori Froilan Grate iz Mother Earth Foundation dok se smenjuju slike otpada koji pluta u rekama i dodaje: – Ne možemo se baviti akcijama čišćenja zauvek, moramo se pozabaviti uzrokom problema.
Rešenje je u cirkularnoj ekonomiji
A uzrok je, pokazuju autori filma, u kompanijama koje proizvode fosilna goriva i koje su, putem proizvodnje plastike, pronašle novi način da se enormno bogate. Ne radi se o tražnji za plastikom, već o ponudi koja je tolika da mora da izazove tražnju. To je jedna od poruka filma ilustrovana podatkom da samo SAD proizvode više plastike nego što mogu da potroše.
Akcije čišćenja koje često pokreću velike kompanije, film poredi sa metaforom pražnjenja kade pune vode kašikom dok je slavina i dalje otvorena. Ilustrativan je primer Saveza da se okonča plastični otpad, organizacije koja okuplja vodeće hemijske i naftne kompanije, poput Shell, BASF, Henkel. Ova organizacija obećala je da će uložiti 1,5 milijardi dolara u čišćenje. Istovremeno, navode autori filma, 204 milijarde dolara odlazi na više od 334 novih petrohemijskih postrojenja.
Uprkos mračnoj slici, film ipak pruža mrvicu optimizma. Rešenje je, slažu se sagovornici – u cirkularnoj ekonomiji, životu sa manje otpada, ponovnoj upotrebi proizvoda, lokalnim i malim proizvođačima.
E2 portal (Cirkularna ekonomija)
