Većina plastične ambalaže danas se ne reciklira niti se može reciklirati, a hemijska reciklaža ugrožava stvarnu mogućnost recikliranja plastike i sprečava napore za postepeno ukidanje teško reciklabilne plastike, ističe Zero Waste Europe.
Iako se u EU-u reciklira oko 40 % plastične ambalaže, procenjuje se kako efikasna stopa recikliranja iznosi svega 10-15 %. Procenjuje se kako se u privredi zadržava samo pet odsto vrednosti plastičnog ambalažnog materijala, dok se trećina plastične ambalaže namenjene recikliranju izvozi van teritorije EU-a, gde ne postoji garancija njenog sigurnog i efikasnog recikliranja. Istovremeno, na tržištu se plasira sve više plastičnih proizvoda uz obmanjujuće tvrdnje o mogućnostima njihovog recikliranja, ističe Zero Waste Europe.
Proizvodnja plastike je od sredine 20. veka značajno nadmašila bilo koji drugi proizvedeni materijal, što je rezultiralo ogromnim povećanjem plastičnog otpada. 1950. godine globalna proizvodnja plastike iznosila je svega 1,5 miliona metričkih tona, dok je u 2018. godini proizvedeno neverovatnih 359 milijuna metričkih tona, od čega je 61,8 miliona metričkih tona proizvedeno u Evropi. Najveći deo potražnje za plastikom u Europi odnosi se na ambalažu.
Najveći deo do sada proizvedene plastike završio je na deponijama, dok je svega devet odsto reciklirano, a 12 odsto spaljeno. Jednokratna plastika danas čini većinu otpada u svetskim morima i okeanima, a procenjuje se da će do 2050. u njima biti više plastike nego ribe.
E2 portal (Ekovjesnik)
