Dvadeset kompanija proizvodi više od polovine celokupnog svetskog plastičnog otpada od proizvoda za jednokratnu upotrebu, i odgovorno je za raspirivanje klimatske krize i stvaranje ekološke katastrofe, otkriva novo istraživanje australijske Mindero Fondacije. Kako se upozorava, najveći deo ovog otpada završava u zemljama u razvoju sa lošim sistemom za upravljanje otpadom.
Među svetskim kompanijama koje su odgovorne za 55 odsto globalnog otpada od plastične ambalaže su i državne i multinacionalne korporacije, uključujući naftne i gasne gigante i hemijska preduzeća.
Ove kompanije su učestvovale sa više od jedne polovine u stvaranju 130 miliona tona plastičnog otpada koji je bačen 2019. godine. Naftna kompanija EksonMobajl je najveći zagađivač na svetu kada je reč o otpadu od jednokratne plastike, navodi se u istraživanju.
– Zagađenje plastikom je jedna od najvećih pretnji sa kojom se suočava naša planeta. Stanje se pogoršava i ne možemo dozvoliti proizvođačima plastike od fosilnih goriva da nastave kao i do sada. Okeani se dave u plastici, ona ugrožava naše zdravlje i potrebno je da vidimo značajne intervencije proizvođača, država i sveta finansija kako bi se razbio ovaj ciklus nereagovanja – upozorava dr Andrew Forrest, predsedavajući Mindero Fondacije.
Čeka nas ekološka katastrofa
Indeks proizvođača plastičnog otpada Mindero Fondacije prvi put otkriva i koje kompanije proizvode bačene plastične predmete – od maski za lice do plastičnih kesa i boca – koji na kraju svog kratkog veka zagađuju okeane ili se spaljuju ili bacaju na deponije.
Izveštaj otkriva da je Australija na čelu liste zemalja s najvećom proizvodnjom plastičnog otpada od predmeta za jednokratnu upotrebu po glavi stanovnika, ispred Sjedinjenih Država, Južne Koreje i Britanije.
Naftna kompanija EksonMobajl je najveći zagađivač kada je reč o ovoj kategoriji plastičnog smeća, koja u globalnoj “planini” otpada učestvuje sa 5,9 miliona tona, navodi se u analizi u čijoj su izradi učestvovale i partnerske firme Vud Mekenzi, Londonska škola za ekonomiju i Institut za životnu sredinu u Stokholmu.
Najveća svetska hemijska kompanija Dau, sa sedištem u SAD-u, proizvela je 5,5 miliona tona plastičnog otpada, a kinesko preduzeće za naftu i gas, Sinopek, 5,3 miliona tona.
Jedanaest kompanija, zagađivača plastičnim otpadom, ima sedište u Aziji, četiri u Evropi, tri u Severnoj Americi, jedna u Latinskoj Americi i jedna na Bliskom Istoku. Njihovu proizvodnju plastike finansiraju vodeće banke, među kojima su glavne Barkliz, HSBC, Benk ov Amerika, Sitigrup i JPMorgan Čejs, ističu autori izveštaja.
– Čeka nas ekološka katastrofa, veliki deo otpada od jednokratne plastike završiće u zemljama u razvoju sa lošim sistemom za upravljanje otpadom. Proizvodnja novih polimera iz nafte, gasa i uglja održava „uzmi-napravi-baci“ dinamiku plastične ekonomije – navode autori i podsećaju da je 2019. godine samo 2 odsto jednokratne plastike napravljeno od recikliranih polimera.
Plastika za jednokratnu upotrebu se pravi gotovo isključivo od fosilnih goriva, koja su generator klimatske krize, i spada među neke od materijala koji su najteži za recikliranje što na kraju za posledicu ima stvaranje globalne planine otpada. Samo 10 do 15 odsto plastike za jednokratnu upotrebu se reciklira širom sveta svake godine, konstatuje se u studiji.
E2 portal (Cirkularna ekonomija)
