Erste Grupa započela je krajem 2020. godine dugo planirano ažuriranje poglavlja o fosilnim gorivima u svojoj „Politici odgovornog finansiranja“, posle kašnjenja izazvanog pandemijom. Sve veća urgentnost problema izazvana porastom globalnih temperatura motivisala je Erste Grupu da pooštri parametre finansiranja za termoenergetske aktivnosti povezane sa ugljem.
„Pandemija virusa korona predstavlja očiglednu šansu za ekološki restart čitave ekonomije. Smatram da se budući rast mora zasnivati na održivim projektima“, rekao je Bernd Špalt, generalni direktor Erste Grupe.
Prestanak poslovnih aktivnosti u sektoru uglja
Granica globalnog zagrevanja od 1,5°C, utvrđena Pariskim sporazumom iz 2015. godine, može se postići samo ukoliko se postepeno prestane sa upotrebom uglja kao izvora energije već do 2030. godine1. To je razlog zbog kojeg se Erste Grupa obavezala na postepeno smanjivanje finansiranja termoenergetskog i elektroenergetskog sektora na ugalj, sa krajnjim ciljem postizanja nulte neto izloženosti do kraja 2030. godine.
Kada se radi o uglju, Erste Grupa sada već ima veoma malu relativnu izloženost rudarstvu uglja, ali energetski miks proizvođača u regionu se često bazira na raspoloživim energentima u zemljama. Uzimajući u obzir kompletnu izloženost proizvođačima sa udelom uglja većim od 10% u njihovom energetskom miksu, proizvodnja električne energije na ugalj je sada zastupljena sa manje od 0,3% u portfoliju Erste Grupe.
Termoenergetski sektor na ugalj značajno doprinosi porastu temperature naše planete, a time utiče i na društva i buduće generacije širom sveta u pogledu očuvanja životne sredine, ljudskih prava, zdravlja i dobrobiti građana. Erste Grupa zauzima jasan stav i pridružuje se drugim vodećim finansijskim institucijama pooštravanjem svojih parametara za finansiranje aktivnosti povezanih sa ugljem.
Kao rezultat ažurirane politike, novo direktno finansiranje investicija u kapacitete i opremu vezane konkretno za ugalj ili novčanih tokova povezanih sa vađenjem uglja, preradom uglja, preradom koksa ili proizvodnjom električne energije na bazi uglja više nije moguće. Ovo ograničenje se odnosi i na proširenje, obnovu i servisiranje postojećih postrojenja, kao i lanac snabdevanja usmeren direktno ka kapacitetima i opremi rudnika uglja ili termoelektrana na ugalj. Pored toga, korporativno finansiranje više neće biti odobravano kompanijama ili grupama kompanija koje proširuju svoje kapacitete za eksploataciju uglja ili (instalirane) kapacitete za proizvodnju električne energije na bazi uglja ili kompanijama koje više od 25% prihoda ostvaruju u sektoru uglja. Takođe, Erste Grupa više neće finansirati trgovinu ugljem kao robom, skladištenje i preradu uglja.
Finansijski aranžmani sa direktnim finansiranjem kapaciteta i opreme u vezi sa ugljem nastaviće se do isteka postojećih ugovora; revolving ugovori u ovoj oblasti neće biti produžavani nakon kraja 2023. godine.
Naročito u regionu Centralne i Istočne Evrope, ugalj je i dalje važan faktor koji obezbeđuje energetsku sigurnost i nastavlja da služi kao značajan primarni energent u daljinskom i individualnom grejanju u nekim zemljama regiona.
Uzimajući u obzir ovu postojeću zavisnost, Erste Grupa želi da podrži udaljavanje regiona od uglja bez ugrožavanja energetske sigurnosti i društvene odgovornosti. U tom kontekstu, Erste Grupa će voditi detaljne razgovore sa svojim relevantnim korporativnim klijentima, kako bi oni mogli do kraja 2023. godine da definišu kvalitetne planove tranzicije.
„Podržaćemo napore klijenata u nameri da izađu iz termoenergetskog sektora na ugalj do kraja 2030. godine“, rekao je Špalt.
E2 portal
