Od gradnje novih i rušenja starih ili nelegalnih objekata u Beogradu godišnje nastane oko 600.000 tona otpada, od ukupno 1,6 miliona tona, koliko ga bude u celoj zemlji. Ipak, dok se put polovine ovakvog otpada zna, a samo deo se reciklira, 50 odsto završi na nepoznatim lokacijama. Ovo su podaci iz nacrta Lokalnog plana za upravljanje otpadom u periodu od 2021. do 2030. godine u prestonici, koji je na javnom uvidu. Plan je da se ovaj problem reši izgradnjom novog postrojenja za preradu građevinskog otpada u Vinči.
Pošto je građevinska industrija u ekspanziji, sa mnogih gradilišta u gradu šut, beton i ostali otpad vozi se nepoznatim putevima do obodnih krajeva grada, uprkos tome što na teritoriji Beograda ima veliki broj operatera koji imaju dozvolu za sakupljanje i transport građevinskog otpada i otpada od rušenja. Iako i Gradska čistoća pruža ovu uslugu, a jednom mesečno je ne naplaćuje, mnogi Beograđani prilikom renoviranja stanova, zatrpaju kontejnere šutom i drugim materijalima.
– Građevinski otpad završava na deponijama komunalnog otpada, a koristi se i kao materijal za prekrivanje otpada na deponiji. Ipak, oko 50 odsto se ne registruje – navodi se u lokalnom planu za upravljanje otpadom. – U proseku se godišnje na deponiju Vinča doveze oko 200.000 tona građevinskog šuta i oko 5.000 tona mešanog građevinskog otpada. Reciklaža nije razvijena, a cilj je da se dugoročno dostigne 70 odsto reciklaže ovog smeća.
Kada bude pušteno u rad, postrojenje za preradu građevinskog otpada u Vinči, planirano do kraja godine, godišnje će moći da tretira 200.000 tona.
– Za rad postrojenja predviđena su bageri za usitnjavanje, drobilice, kao i transport materijala do skladišta. Taj otpad nakon reciklaže, mogao bi da nađe primenu u rekonstrukciji ulica, kao zamena za šljunak i uređenje zemljišta – navodi se u planu.
Iako je upotreba azbesta u građevinarstvu zabranjena 2015. godine u Evropskoj uniji, usled njegove široke primene u prošlosti, ostao je u krovnim pokrivačima odnosno „salonit pločama“, nekim vodovodnim cevima, protivpožarnoj izolaciji. Ipak, ovaj otpad ne može da se reciklira, pa mora da se odlaže isključivo na uređenim deponijama sa jasno obeleženim kasetama. U Beogradu postoji šest operatera sa dozvolom za sakupljanje otpada koji sadrži azbest – navodi se u Lokalnom planu za upravljanje otpadom.
E2 portal (Novosti)
