Članovi Evropskog parlamenta u Odboru za zaštitu životne sredine glasali su da EU i sve države članice pojedinačno moraju da postanu klimatski neutralne do 2050. godine, i pozvali na ambiciozniji cilj smanjenja emisija do 2030. godine.
Zastupnici u Evropskom parlamentu podržali su sveobuhvatan cilj Evropskog klimatskog zakona da se cilj postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine uvrsti u zakonodavstvo EU-a, ali istovremeno su zatražili ambicioznije delovanje do 2030. godine. Budući da je naučno dokazano da smanjenje emisija mora da bude najmanje 65 % ako želimo da ostanemo unutar granice rasta temperature do +1,5 °C, evroparlamentarci pozivaju na smanjenje emisija za 60 % do 2030. u odnosu na nivo iz 1990. godine, umesto „najmanje 50 % ili 55 %“ prema predlogu Evropske komisije. Takođe, traže da nakon procene efekta Komisija predloži i privremeni cilj za 2040. godinu, kako bi se obezbedio siguran put prema postizanju cilja za 2050.
Postizanje klimatske neutralnosti
Evroparlamentarci pozivaju Komisiju da do 31. maja 2023. predloži plan na nivou EU-a o načinu postizanja ugljenične neutralnosti 2050. godine, i takođe zahtevaju da Komisija proceni i predloži izmene i dopune svih relevantnih EU zakona i propisa kako bi bili usaglašeni sa postizanjem klimatske neutralnosti i doprineli smanjenju emisija gasova staklene bašte.
Dalje, zastupnici u Evropskom parlamentu traže da Komisija svake dve godine izdaje izveštaj o napretku koji su EU i države članice postigle u ostvarivanju klimatskih ciljeva, a za praćenje napretka treba formirati nezavisno savetodavno telo stručnjaka. Suprotno predlogu Evropske komisije, evroparlamentarci takođe žele da EU i sve države članice pojedinačno postanu klimatski neutralne do 2050. godine. Osim toga, evroparlamentarci zahtevaju da EU i sve države članice nakon 2050. godine treba da postanu klimatski negativne, odnosno da moraju da uklone više emisija gasova staklene bašte nego što ih emituju. Takođe, EU u celini i sve države članice moraju postepeno da ukinu sve subvencije za fosilna goriva najkasnije do 31. decembra 2025.
Na kraju, evroparlamentarci žele da obezbede da Evropski klimatski zakon ostane usklađen sa naporima da se porast temperature ograniči na +1,5 °C, u skladu s Pariskim klimatskim sporazumom.
E2 portal (Ekovjesnik)
