Naučnici su uspeli da pretvore ciglu u bateriju, tako što su iskoristili minijaturne šupljine u njoj i da ih ispune nanovlaknima, koja mogu da skladište struju, piše britanski „Gardijan“.
Jedna cigla koja je prerađena na taj način mogla je da uskladišti dovoljno struje da se na nju priključi mala sijalica, prenosi Sputnjik.
Ukoliko kapacitet takve cigle-baterije bude povećan, mogle bi da zamene postojeće litijum-jonske baterije.
Ovakva cigla radi na principu superkondenzatora, koji ne rade na osnovu hemijske reakcije, kao baterije, već skladištenjem struje u čvrstim materijalima. Oni se često koriste u automobilima, lokomotivama, tramvajima ili mašinama za prikupljanje regenerisane snage kočenja ili kratkotrajno skladištenje struje.
Glavna prednost superkondenzatora je što se mnogo brže pune i prazne nego baterije, ali nemaju toliku mogućnost skladištenja kao one. Istraživači trenutno rade na dva koloseka, jedan je da povećaju kapacitet superkondenzatora, a drugi brže punjenje baterija.
„Solarne ploče na nečijoj kući moraju negde da skladište struju i uobičajeno je da se koriste baterije. Ono što smo mi uspeli je da otvorimo novu temu za ozbiljno razmatranje“, rekao je Džulio Darsi sa Univerziteta Sent Luis, jedan od autora studije u kojoj je cigla poslužila za skladištenje struje.
Odnos zapremine cigle i energije koju je uskladištila tek je jedan odsto u odnosu na baterije, ali naučnici misle da to može biti povećano dodavanjem materijala kao što su oksidi metala, kako bi kapacitet cigala-baterija bio povećan.
„Kada bismo uspeli da izjednačimo taj odnos, dobili bismo tehnologiju koja je daleko jeftinija od litijum-jonskih baterija i one bi otišle u prošlost“, kaže Darsi.
Naučnici podsećaju da superkondenzatori imaju jednu ogromnu prednost u odnosu na baterije – mogu da prežive daleko više ciklusa punjenja i pražnjenja nego klasične baterije. Kako navode, tek posle 10.000 takvih ciklusa, kapacitet cigle-baterije počne da opada.
E2 portal (B92)
