Krofna spremljena na Oksfordu će Amsterdam izvući iz ekonomske krize nakon pandemije koronavirusa.
Razmišljajući o životu nakon pandemije, Amsterdam je odlučio da prihvati tzv. model krofne, koji odbacuje globalnu vezanost za (neograničeni) ekonomski rast i zakone ponude i potražnje, i služi kao vodič koji bi mogao da pokaže kako je moguće živeti u ravnoteži sa planetom.
Dok se vodi računa o bezbednosti građana za vreme pandemije u glavnom gradu Holandije, gradske vlasti i britanska ekonomistkinja Kejt Revort sa Oksforda planirali su kako će grad postupati nakon pandemije. Revort je autorka knjige Doughnut Economics: Sedam načina razmišljanja poput ekonomiste 21. veka.
Unutrašnji prsten njene “krofne” predstavlja minimum koji nam je potreban da bismo vodili dobar život, proizašao iz UN-ovih ciljeva održivog razvoja – od hrane i čiste vode, do određenog nivoa stanovanja, sanitarne zaštite, energije, obrazovanja, zdravstva, rodne ravnopravnosti, prihoda. Svako ko ne ostvaruje te minimalne standarde, živi u rupi krofne.
Spoljašnji prsten krofne predstavlja ekološki plafon koji su napravili naučnici, i koji predstavlja planetarne granice sistema, preko kojih ljudska vrsta ne bi smela da prelazi, da ne bi oštetila klimu, tla, okeane, ozonski omotač, i biodiverzitet.
Između ova dva prstena je testo, odnosno mesto gde su sve ljudske potrebe i potrebe planete, ispunjene.
E2 portal (The Guardian.com)