Možda se na kraju ove pandemije koronavirusa kriju zdravije životne sredine širom sveta.
Teško je zamisliti da u toku sverastuće pandemije postoji jedna svetla tačka. Međutim, kako su naši gradovi i životi stali, naše reke i nebo koriste prisustvo bolesti koje je zaustavilo čovečanstvo, kako bi se oporavili od ljudskog uticaja.
Iznenadno širenje virusa, usporavanje ekonomije i smanjeno putovanje, koje je nametnuo karantin, stavili su dramatični čep na konstantno zagađivanje vazduha i životne sredine, a pozitivni efekti se mogu primetiti širom sveta.
Pandemija očistila nebo i reke
Prvi primer smanjenog zagađenja vazduha vidljiv je u državi gde je sve počelo, u Kini. Covid-19 prvi put se pojavio u decembru 2019. godine, kada su zbog karantina putevi ostali prazni, jer niko više nije vozio automobile. U Wuhanu lokalno stanovništvo zadivljeno je što ponovo vidi čisto plavo nebo, jer je njihov grad 90 odsto vremena prekriven smogom. Kod njih je zagađenje toliko da je opasno za zdravlje.
Sankcije koje su uzrokovale smanjenje putovanja uticale su na nivo zagađenja u celoj Kini. Satelitski snimci koje je NASA napravila pokazali su konstantan pad azot-dioksida (NO2) na teritoriji Kine, od početka nove godine. NASA tvrdi da je ovaj uticaj delom zbog toga što je ekonomija usporila zbog izbijanja virusa.
Isti efekat viđen je i u Italiji, državi koju je osim Kine, virus najviše pogodio. Podaci koje je Evropska svemirska agencija uspela da prikupi uz pomoć Kopernikus Sentinel-5P satelita, pokazuju da su izolacija i zatvaranje gradova doveli su do oštrog pada azot-dioksida, prenosi Ifl science.
Pandemija je uticala i na plovidbene puteve u Italiji. Videosnimak koji je nedavno postavljen na internetu pokazuje dramatičnu transformaciju kanala u Veneciji, koji su postali kristalno čisti zbog ozbiljnog smanjenja turizma. Odsutnost turista i značajno smanjen rečni saobraćaj omogućuju ribama da plivaju u čistim kanalima.
Smanjeno zagađenje vazduha može da spasi više života nego što pandemija može da uzme
Naučnik i profesor na Stanfordu Marshall Burke iskoristio je podatke o emisijama u Kini kako bi izračunao koji efekat smanjeno zagađenje može da ima na zdravlje lokalnog stanovništva. Otkrio je da efekat koji COVID-19 ima na našu okolinu, potencijalno može da spasi više života nego što će uzeti.
Svoj rad detaljno je opisao u objavi na G-FEED portalu.
Kalkulacije profesora Burkea otkrile su da smanjenje štetnih emisija potencijalno mogu da doprinesu spašavanju života 77.000 kineskih stanovnika. Burke je iskoristio podatke senzora američke vlade koji mere koncentraciju čestica PM2.5, a koji se nalaze u Chengduu, Šangaju, Guangzhouu i Pekingu. Mapirao je pad zagađenja u odnosu na prethodne godine i iskoristio je te podatke da napravi teoriju o potencijalnim efektima koje zagađenost širom zemlje ima na smrtnost.
Dva meseca smanjenog zagađenja verovatno je spasilo 4.000 života dece mlađe od pet godina i živote 73.000 odraslih osoba, starijih od 70 godina, u Kini. To je mnogo više od trenutnog nivoa smrtnosti koju je prouzrokovao virus, istakao je Burke.
Nalazi se odnose isključivo na čestice PM2.5
Iako su njegove kalkulacije impresivne, Burke je objasnio da su njegovi nalazi ograničeni. Njegova tehnika uzela je u obzir čestice PM2.5, samo jednu od mnogih emisija koje doprinose zagađenju vazduha. Pretpostavlja se da je vazduh u domovima stanovnika boljeg kvaliteta od onog napolju, što nije slučaj sa malim kućama koje koriste biomasu za kuvanje i grejanje. Istakao je da bi bilo potpuno “pogrešno i budalasto hrabro” implicirati da je pandemija dobra za zdravlje, jer se poboljšanje kvaliteta vazduha ne može meriti sa kratkotrajnim i dugotrajnim negativnim efektima, koje pandemija ima na ljudsku socijalizaciju i ekonomiju.
Burke želi istaći da je, kada se situacija stabilizuje, potrebno obratiti pažnju na važnost kvaliteta vazduha koji dišemo. Možda se na kraju ove pandemije kriju zdravije životne sredine širom sveta.
E2 portal (klix.ba)
