Podršku u izradi lokalnih planova za upravljanje otpadom do sada je dobilo 17 lokalnih samouprava u tri regiona – Južno-bačkom, regionu Lapovo sa okolinom i Rasinskom regionu za upravljanje otpadom, istaknuto je na konferenciji „Nacionalne perspektive cirkularne ekonomije – Iskoristimo mogućnosti“, koja je održana pre dva dana u Beogradu. Konferencija, čija je tema uvođenje principa cirkularne ekonomije, organizovana je u okviru projekta Nemačke razvojne saradnje „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena (DKTI)“, koji implementira GIZ u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine Republike Srbije.
U okviru ovog projekta, Ministarstvo zaštite životne sredine dobilo je podršku za uspostavljanje i rad međuresornog tela za cirkularnu ekonomiju, a započet je i rad na pripremi Nacionalnog programa za cirkularnu ekonomiju.
„Ono što je za Srbiju vrlo važno je dobro postavljena dijagnoza koja će nam pomoći da kreiramo kvalitetne mere i ostvarimo pozitivne rezultate. Trenutno ne možemo biti najzadovoljniji rezultatom, ali kontinuitet razvoja je neprestan i to je ono što nam daje snagu za dalji rad i veći trud. Kako bismo zaista napravili promene, potrebno je da više da sarađujemo sa lokalnim samoupravama. Za zaštitu životne sredine posebna je odgovornost na lokalnim samoupravama, jer se ekološki problemi neposredno rešavaju u lokalnim zajednicama, tamo gde ljudi zaista žive, i gde ćemo zajedničkim snagama moći da utičemo na kreiranje boljeg života za sve građane. Tako ćemo zaista moći da vodimo računa da se svi držimo obećanja koje smo dali sebi, ali i našoj deci i budućim generacijama“, istakao je Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine Republike Srbije.
Nemačka radi na jačanju cirkularne ekonomije već deceniju, dok je 1996. godine donet prvi zakon koji se tiče ove teme. S druge strane, Nemačka je od početka razvojne saradnje sa Srbijom, od 2000. godine, kroz različite projekte uložila preko dve milijarde evra za razvoj srpskog tržišta i društva.
“Smatramo da je poglavlje 27 od ključne važnosti za našu saradnju i dalji razvoj Srbije. Poboljšanje politika upravljanja otpadom smatramo kao važnu oblast za unapređenje i na tome zajedno radimo od 2005. godine, gde GIZ sarađuje sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine sa posebnim fokusom na klimatske promene. Buduća predsednica Evropske Komisije, Ursula von der Lejen, pozvala je sve članice da cirkularna ekonomija bude ključ modela koji će se primenjivati u Evropskoj Uniji kako bi se povećalo zapošljavanje i napredak cele EU, te smatramo da bi Srbija trebalo da prihvati sve pravne tekovine koje se tiču ove oblasti”, istakao je ambasador Republike Nemačke u Srbiji, Tomas Šib.
Na konferenciji je razmatrano i usklađivanje rada privrede sa principima CE u tri sektora u upravljanju otpadom koji imaju najviše potencijala kako za dalji razvoj, tako i za nova radna mesta koja se prelaskom na cirkularnu ekonomiju mogu otvoriti.
“Mi smo cirkularnom ekonomijom počeli da se bavimo još 2015. godine, u vreme kada je Evropska Komisija razmatrala uvođenje ovog koncepta u regulatorne okvire. Smatramo da su svi rezultati koji su postignuti vrlo dobra osnova za dalje sistemsko uvođenje cirkularne ekonomije u razvoj srpske privrede, ali i razvoj same oblasti i modela“, izjavila je Marija Bogdanović, vođa tima projekta Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena (DKTI).
U toku je proces izbora kompanija koje će biti podržane u pripremi akcionih planova za prelazak na cirkularnu ekonomiju i razvijanju poslovnog modela u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. Osim toga, u okviru projekta finansirana je izgradnja dva postrojenja za kompostiranje – u Novom Sadu i Vrbasu, a očekivani datum završetka izgradnje objekata je avgust 2020. godine.
E2 portal
