Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) planira da poveća finansiranje velikih solarnih i vetroenergetskih projekata na zapadnom Balkanu u sledećih pet godina, rekla je Susana Hargitai, regionalna šefica EBRD-a za zapadni Balkan u intervjuu za portal SeeNews.
– Vidimo snažan potencijal koji dolazi iz vetroenergetskih i solarnih resursa u svim zemljama zapadnog Balkana i, iako je teško procijeniti iznos finansiranja EBRD-a za sledećih pet godina, sigurno možemo očekivati značajan porast volumena finansiranja od EBRD-a velikih solarnih i vetroenergetskih projekata – rekla je Hargitai.
U decembru je EBRD pozvao zemlje zapadnog Balkana da odmah pristupe drastičnom smanjenju proizvodnje i upotrebe lignita ulaganjem u obnovljive izvore. BiH, Severna Makedonija, Crna Gora, Srbija i teritorija pod kontrolom Prištine i dalje se oslanjaju na velike prodore kapaciteta za proizvodnju uglja, temeljeći 65% do 75% svoje neto proizvodnje na „prljavom“ gorivu.
Za poređenje, prosek EU je oko 10%.
– Naš pristup je dvostruk: s jedne strane, EBRD osigurava finansiranje projekata obnovljive energije i energetske efikanosti, odnosno, 30% finansiranja EBRD-a u regionu zapadnog Balkana od 2006. posvećeno je zelenoj ekonomiji, a, sа druge strane, podržavamo vlade da razviju regulatorni okvir koji će podstaći razvoj zelene ekonomije – kazala je Hargitai u intervjuu.
U okviru Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP), EBRD je finansirao 88,6 mil EUR direktno i putem lokalnih finansijskih institucija, smanjujući 112,197 tona CO2 godišnje.
U okviru inicijative Zeleni gradovi, EBRD je posle početnih 250 mil EUR odobrio dodatnih 700 mil EUR gradovima za poboljšanje učinka na području zaštite životne sredine.
Beograd trenutno razvija akcioni plan za koji se očekuje da bude gotov u prvoj polovini 2020. Ostali gradovi u regiji članovi ove zelene porodice su Sarajevo, Banjaluka, Skoplje, Zenica, Priština, Podgorica i Novi Sad kao najnoviji član.
E2 portal (Ekapija)
