Bojenje krovova u belo može znatno da ublaži temperaturu u gradovima i smanji efekte globalnog zagrevanja. Novo istraživanje NCAR-a sugeriše da bi farbanje krovova kuća u belo moglo da pomogne društvu u borbi sa klimatskim promenama. Istraživanje je pokazalo da beli krovovi, bar u teoriji, mogu biti efikasna metoda za smanjenje vrućine u urbanim sredinama.
Gradovi su posebno osetljivi na klimatske promene, jer su inače topliji od okolnih ruralnih područja. Asfaltni putevi, katranski pokrivači na krovovima i druge veštačke površine apsorbuju sunčevu energiju, stvarajući efekat urbanog ostrva vrućine, koji u proseku može da podigne temperaturu do tri stepena Celzijusa ili više, u poređenju sa ruralnim područjima. Beli krovovi reflektovali bi deo sunčeve energije i tako spustili temperaturu. Stvar funkcioniše po istom principu po kom je ugodnije nositi belu nego crnu majicu kada je toplo.
Simulacije na računaru pokazale su da je moguće spustiti temperature za 33 odsto ukoliko bi se krovovi kuća u gradovima obojili u belo.
Efekt hlađenja bio bi posebno izražen danju, posebno leti. Autori naglašavaju kako njihova istraživanja treba gledati sa hipotetičkog stajališta. U stvarnom svetu bi efekat hlađenja verovatno bio nešto slabiji, jer bi prašina i vremenski uslovi postepeno uzrokovali tamnjenje bele boje, dok bi krovovi ponegde ostali neobojeni, zbog raznih otvora na njima.
Beli krovovi imali bi efekat hlađenja i unutar samih zgrada. To bi rezultovalo, u zavisnosti od lokalne klime, promenom količine energije korišćene za grejanje i hlađenje, što bi imalo posledice na spoljašnju temperaturu i potrošnju fosilnih goriva povezanu sa globalnim zagrevanjem.
Istraživanje je pokazalo da bi neki gradovi imali više koristi od drugih, što se tiče bojenja krovova. Sve bi zavisilo od količine krovova u gradu (više njih donosi i više koristi), njihove konstrukcije (ukoliko kroz njih prolazi mnogo toplote u unutrašnjost, manje su efikasni) i lokacije (beli bi imali veći uticaj u toplijim područjima).
E2 portal (Energis.ba)
