Ljubljana je prvi evropski glavni grad koji se obavezao da će postati grad bez otpada (zero-waste), piše The Guardian. Ali pre petnaest godina, sav otpad još uvek je išao pravo na deponiju. “A to je skupo,” kaže Nina Sankovič iz Voka Snaga, gradskog preduzeća za upravljanje otpadom. “Zauzima prostor i bacate resurse.” Pa je grad odlučio da promeni pravac.
Sve je počelo 2002. godine odvajanjem papira, stakla i ambalaže u kontejnere. Četiri godine nakon toga, počelo je sakupljanje biorazgradivog otpada od vrata do vrata.
Odvojeno sakupljanje bio otpada će 2023. godine postati zakonska obaveza u celoj Evropi, ali Ljubljana je bila gotovo dve decenije ispred svih. 2013. godine, svaki prag u gradu dobio je kante za odlaganje ambalaže i papira. Učestalost odvoza smeća smanjena je za pola – što je nateralo ljude da efikasnije razdvajaju otpad.
Rezultati su impresivni. 2008. godine grad je reciklirao samo 29.3% otpada i zaostajao je za drugim gradovima u Evropi. Danas je taj procenat 68%, a na deponije se odvozi skoro 80% manje otpada, što stavlja Ljubljanu u sam vrh kada govorimo o recikliranju u evropskim gradovima. Ljubljana sada proizvodi samo 115 kg otpada po glavi stanovnika godišnje. Evropski grad sa najmanje otpada je mali grad Treviso u Italiji sa 59 kg.
Razvoj najmodernije fabrike u Evropi za tretman biološkog otpada bio je veliki korak u postizanju cilja da se minimalno 75% otpada reciklira do 2025. godine. Regionalni centar za upravljanje otpadom otvoren je 2015. godine i danas opslužuje gotovo četvrtinu Slovenije, koristi prirodni gas za proizvodnju vlastite toplote i struje, prerađuje 95% otpada u materijale koji se mogu reciklirati i u čvrsto gorivo, i šalje manje od 5% na deponiju. Čak pretvara bio otpad u visokokvalitetno đubrivo za bašte.
Ali ne radi se samo o preradi. Prevencija, ponovna upotreba i recikliranje su prioritet. Pored sakupljanja od vrata do vrata, Ljubljana ima dva centra za recikliranje otpada iz domaćinstava, gde građani mogu da odlažu svoje smeće. Jedan je toliko popularan – primi preko 1000 posetilaca dnevno – tako da grad planira da izgradi najmanje još tri, sa još 10 manjih centara u naseljenijim oblastima. Stvari koje nisu pokvarene se koriste ponovo: predmeti se pregledaju, očiste i zatim prodaju po niskim cenama. A imaju i radionice gde građani mogu da nauče kako da poprave pokvarene stvari.
Trend u gradu je otvaranje zero-waste prodavnica. Još jedna inovacija je da gradske institucije koriste toalet papir proizveden od reciklirane ambalaže od mleka i soka.
U starom jezgru grada, gde nema dovoljno prostora, Voka Snaga je instalirala 67 kontejnera pod zemljom; kontejneri se otvaraju karticom koju stanari dobijaju.
Iako je pun turista, centar grada je čist. Čistači sakupljaju smeće peške, a posebna vozila čiste ulice koristeći kišnicu koja se sakuplja sa krova preduzeća Voka Snaga i biorazgradivi deterdžent. Gotovo svaki ćošak ima odvojene kontejnere za papir, ambalažu i bio otpad.
E2 portal (The Guardian; buka.com)
