Napravili smo plastiku. Zavisimo od nje. Sada se davimo u njoj.
Ovaj čudesni materijal je omogućio savremeni život. Ali, više od 40% plastike se iskoristi samo jednom, a guši naše vodene tokove.
Pošto plastika nije nastala sve do kasnog 19.veka, a proizvodnja je pala oko 1950.godine, imamo oko 9,2 milijarde tona proizvedenih stvari. Od toga je više od 6,9 milijardi tona postao otpad. I od tog otpada, neverovatnih 6,3 milijarde tona nikada nije stiglo do kante za reciklažu – ovo je cifra koja je zapanjila naučnike širom sveta.
Niko ne zna koliko nerecikliranog plastičnog otpada završi u okeanu, poslednjoj sudoperi Zemlje. 2015.godine je urađena gruba procena: između 5,3 i 14 miliona tona godišnje, samo iz primorskih regiona. Ne zna se koliko će trajati dok ta plastika potpuno biodegradira u svoje konstituentne molekule. Procene se kreću od 450 godina do nikada.
U međuvremenu, procenjuje se da će plastika u okeanu ubiti milione morskih životinja godišnje. U opasnosti je oko 700 morskih vrsta.
Ono što je važno, zagađenje plastikom možemo da sprečimo; nije toliko složen problem, kao što su recimo klimatske promene, gde bi trebalo menjati ceo energetski sistem naše planete. Svako može da pokupi smeće za sobom. Da ga reciklira. To je stvar institucija i sistema, treba samo da požurimo, pre nego što se okean pretvori u supu od plastike.
Životni vek plastike
Prva plastika napravljena od fosilnih goriva je stara nešto više od jednog veka. U široj je upotrebi nakon Drugog svetskog rata, a danas se nalazi svuda, od automobila do medicinske opreme, i do pakovanja hrane. Jednom kada se odloži, razlaže se na manje delove, koji se zadržavaju vekovima.
Kako smo došli u ovu situaciju?
Kada se prvo pokazala mračna strana plastike? Počevši od Drugog svetskog rata, kada su napravljeni najlonski padobrani sa delovima lake plastike, plastika je ušla u naše živote. Ima je u svakom autu, avionu, inkubatoru, i kao najgori oblik – plastika za jednokratnu upotrebu, a najbolji primer su plastične flašice vode, koje sa jedne strane spašavaju živote siromašnim ljudima koji nemaju pristup pitkoj vodi, a sa druge strane uništavaju životnu sredinu.
Pedesetih godina 20.veka je sve moglo da se napravi od plastike i bila je veoma jeftina. Magazin „Life“ je 1955.godine na naslovnoj strani prikazao porodicu sa tanjirima, priborom i šoljama u vazduhu uz naslov „Zašto da se domaćice muče satima i peru ih, kada mogu da koriste plastične“.
Decenijama kasnije, oko 40% od 448 miliona tona plastike koja se proizvede godišnje je jednokratno, većina se koristi za ambalažu koja se odbaci samo nekoliko trenutaka nakon kupovine. Proizvodnja plastike je porasla toliko da je gotovo polovina proizvedena u poslednjih 15 godina. Prošle godine je kompanija Coca Cola, možda najveći svetski proizvođač plastičnih boca, konačno priznala da proizvede 128 milijardi godišnje.
Rast proizvodnje plastike je daleko nadmašio sposobnost upravljanja otpadom, zato su okeani u problemu. 2013.godine je grupa naučnika objavila da plastika za jednokratnu upotrebu nije prijatelj domaćica, nego je opasan materijal. Potrošnja plastike za jednokratnu upotrebu je naročito povećana u Aziji, gde sistemi za prikupljanje smeća ili ne postoje ili nisu razvijeni. Prema izveštaju iz 2010.godine, polovina svetskog plastificiranog otpada je proizvedena u pet azijskih zemalja: Kina, Indonezija, Filipini, Šri Lanka i Vijetnam.
Reka Pasig, koja teče kroz Manilu, glavni grad Filipina, nalazi se među prvih 10 reka na svetu, koje prenose plastični otpad u more. Svake godine tuda proteče oko 72 000 tona nizvodno, uglavnom zbog monsuna. Još 1990.godine, reka Pasig je proglašena biološki mrtvom.
Ipak, u poslednje vreme ohrabruje činjenica da se širom sveta najzad stavlja akcenat na to koliko je plastika opasna i da mnoge zemlje zabranjuju korišćenje plastike. Velike korporacije se takođe pridružuju tome. Coca Cola je najavila da će da reciklira 100% svoje ambalaže do 2030.godine. Pepsico, Unilever, takođe planiraju da recikliraju svu ambalažu do 2025.godine.
Pojedinci takođe igraju bitnu ulogu u osvešćivanju ljudi. Ellen McArthur, vlasnica kompanije za proizvodnju jahti , uvela je „kružnu ekonomiju“ , u kojoj su svi materijali, uključujući plastiku, dizajnirani da se ponovo koriste ili recikliraju, nikako da se bacaju. Glumac Adrian Grenier učestvuje u kampanji protiv korišćenja slamki za jednokratnu upotrebu. Boyan Slat iz Holandije je zahvaljujući svojoj fondaciji sakupio više od 30 miliona dolara za pravljenje mašine za čišćenje okeana, koja je još u fazi razvoja.
Sve ove mere pomažu na nekom nivou, iako možda deluju beskorisnim. Postoje dva načina kako industrija može da pomogne u rešavanju ovog problema. Prvo, da se dizajnira novi oblik plastike, koji je biorazgradiv ili može da se reciklira. Drugi način je da smeće mora da se sakuplja, a ne razbacuje svuda. Potrebni su kamioni i otpad mora redovno da se sakuplja, odlaže, reciklira i spaljuje.
E2 portal (National Geographic)
