Srbija je tokom 2024. godine proizvela 62,9 odsto električne energije iz uglja, što je svrstava među zemlje s najvećim udelom uglja u proizvodnji struje, prema novim godišnjim podacima istraživačkog centra Ember.
Po podacima iz prethodne dve godine, Srbija je na petom mestu, a veći udeo uglja imaju samo Bocvana, Mongolija, Južnoafrička Republika i Indija, prenosi portal Klima101.
Većinu preostale električne energije Srbija proizvodi iz hidroelektrana, dok su udeli gasa kao energenta i vetra daleko manji, a solarna energija jedva je primetna sa 0,1 odsto udela. Oko 0,2 odsto struje proizvedeno je iz bioenergije i drugih fosilnih izvora.
U poslednjih 20 godina u Srbiji, udeo uglja u proizvodnji struje oscilira između 60 i 73 odsto.
Mada je sadašnji godišnji prosek nešto manji nego što je bio pre 20 godina, Srbija ozbiljno kaska za zemljama u regionu koje su uveliko pokrenule proces tranzicije i napuštanja uglja, kao što su Rumunija, Grčka ili Severna Makedonija.
Ipak, Srbija pravi prve veće korake u energetskoj tranziciji, što bi moglo da promeni sliku narednih godina.
Na poslednjoj aukciji, Ministarstvo rudarstva i energetike dodelilo je 645 MW novih kapaciteta vetra i solara, dok je plan da se kroz aukcije na ovaj način do kraja 2026. dodeli ukupno 1.300 MW ovih izvora.
U pitanju su sklopljeni ugovori sa garantovanim cenama za investitore i to su za sada najizvesniji projekti izgradnje novih kapaciteta u zemlji.
Istovremeno, po aktuelnim planovima, Srbija do 2030. godine treba da ima 3,5 GW kapaciteta vetra i solara, što je višestruko više od trenutnih kapaciteta.
E2 portal (Beta)
