U rehabilitaciju železnice Beograd-Niš Evropska investiciona banka (EIB) uložila je 250 miliona evra bespovratnih sredstava; u junu je odobrila 200 miliona evra za podršku ozelenjavanju proizvodnih kapaciteta Elektroprivrede Srbije (EPS), a u julu potpisala 80 miliona evra sa Elektrodistribucijom Srbije (EDS) za nabavku i ugradnju pametnih brojila – ovo su samo neke od investicija EIB u Srbiju koje je u razgovoru za portal OIE Srbija istakao Alessandro Bragonzi, odlazeći šef regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan.
Kako napominje, od 2021. godine EIB je uložila preko 3 milijarde evra za nove projekte u regionu Zapadnog Balkana, uglavnom za modernizaciju transportnih mreža i razvoj malih i srednjih preduzeća, ali i za sektore energetike, obrazovanja, vodosnabdevanja, kanalizacione mreže i zdravstva.
Ocenjujući energetsku tranziciju Srbije, Bragonzi ističe da su uz usvojenu regulativu za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, vidljivi mnogi pozitivni pomaci.
Istovremeno, kako kaže, energetski intenzitet Srbije je četiri puta veći od proseka u EU, što zahteva i javna i privatna ulaganja u povećanje energetske bezbednosti i prelazak na čistije izvore.
On podseća da svet sada ulaže skoro duplo više u čistu energiju (2 triliona dolara) nego u fosilna goriva (1,2 triliona dolara). Evropska unija troši 370 milijardi dolara na čistu energiju, dok će Kina potrošiti skoro 680 milijardi dolara tokom 2024, ukazuje naš sagovornik.
Govoreći o preprekama za razvoj OIE, Bragonzi pominje i ograničenja mreže, a kako kaže, procene pokazuju da će za svaki evro uložen u nove obnovljive izvore energije morati da se uloži dodatni evro u električne mreže.
U intervjuu za naš portal Bragonzi naglašava da se EIB, koja je postala član OIE Srbija početkom godine, sa zadovoljstvom pridružila našoj asocijaciji kako bi doprinela stvaranju novih prilika, ali i rešavanju izazova oko zelene tranzicije.
Preuzeli ste ulogu šefa Evropske investicione banke za Zapadni Balkan 2021. godine u vreme kada se svet oporavljao od kovida-19. Kada sumirate prethodne tri godine, da li ste zadovoljni postignutim? Koji su bili najveći izazovi u ovim turbulentnim vremenima?
– Hvala vam na ovoj prilici. Vreme leti!
Kao što ste ispravno istakli, svet se još uvek borio sa kovidom-19 u vreme mog imenovanja. Da bi pomogla u prevazilaženju posledica krize, Evropska investiciona banka (EIB) je preuzela svoju tradicionalnu ulogu instrumenta anticiklične ekonomske politike kako bi pomogla privredama da se brže oporave, istovremeno izgrađujući i prilagođavajući infrastrukturu za buduće kritične izazove. Ovo je rezultiralo brzom i značajnom finansijskom i tehničkom podrškom pruženom u okviru Tima Evropa, tj. partnerstva između Evropske komisije, EIB-a i drugih finansijskih partnera ustanovljenog da donese veću efikasnost, resurse i stručnost.
Od tada je Grupacija EIB takođe osnovala EIB Global, namenski ogranak za aktivnosti van Evropske unije. Ovo nam je omogućilo da pojačamo prisustvo na terenu kroz timove stručnjaka i praktičnu podršku. Zahvaljujući ovom pristupu, potpisali smo 8,44 milijarde evra za finansiranje novih projekata širom sveta tokom 2023. Regionalna kancelarija u Beogradu je u skladu s tim porasla, angažujući lokalne stručnjake za finansije, energetiku, digitalnu i transportnu infrastrukturu, uz poboljšanje koordinacije se lokalnom partnerima i drugim predstavništvima EIB-a u regionu – u Tirani, Sarajevu i Skoplju.
Naša posvećenost procesu pridruživanja EU i održivom razvoju Zapadnog Balkana ostala je nepokolebljiva. Cilj je bio da pomognemo lokalnim partnerima da iskoriste finansijske mogućnosti EU, predviđene u okviru inicijativa kao što su Ekonomski i investicioni plan i novi Plan rasta. U tom smislu, povećali smo našu tehničku pomoć za pripremu i implementaciju projekata, dok smo maksimalno ojačali partnerstva oko Tima Evrope kako bismo doneli najpovoljnije aranžmane, kombinujući zajmove, savetodavnu podršku i grantove EU kanalisane kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan.
Od 2021. godine EIB je potpisala preko 3 milijarde evra za nove projekte, uglavnom za modernizaciju transportnih mreža i razvoj malih i srednjih preduzeća, ali i za sektore energetike, obrazovanja, vodosnabdevanja, kanalizacione mreže i zdravstva.
Kakve promene vidite u Srbiji i regionu od početka do kraja svog mandata? U čemu smo napredovali, a gde još ima prostora za poboljšanja?
– Uprkos globalnom ekonomskom usporavanju zabeleženom u protekle četiri godine, privrede Zapadnog Balkana pokazale su otpornost i uspele su da stvore nova radna mesta i rast, iako neujednačeno. Prema OECD-u, stope zaposlenosti u regionu imaju najveći stepen konvergencije sa EU i iznose 80% njenog proseka; ipak, sa visokim stopama nezaposlenosti mladih. Štaviše, OECD procenjuje da je između 2003. i 2022. godine došlo do povećanja prosečnog BDP-a po glavi stanovnika u regionu od 79%. Međutim, on i dalje iznosi oko 38% proseka EU, što pokazuje potrebu da se zatvori postojeći jaz.
Takođe nam je drago što smo videli napredak sa agendom proširenja. Za Albaniju i Severnu Makedoniju su otvoreni pregovori o pristupanju 2022. godine. Evropska komisija je u martu ove godine predložila otvaranje pristupnih pregovora sa Bosnom i Hercegovinom, nakon što se postigne neophodan stepen usklađenosti sa kriterijumima za članstvo.
U Srbiji je kumulativni privredni rast u periodu 2020-2022 bio iznad 9%. Prošle godine je BDP porastao za 2,5% i projektovan je oko potencijala od 4% u narednim godinama, uz podršku relativno dinamičnih sektora proizvodnje i usluga i značajnih priliva stranih direktnih investicija. Osnovna inflacija je dostigla vrhunac u prvom kvartalu 2023. i od tada je u opadajućem trendu – dostigavši 5% u martu. Očekuje se da će se do kraja 2024. godine vratiti u opseg inflacije centralne banke, uz podršku stabilnih inflatornih očekivanja, umerenog rasta plata i apresirajućeg kursa.
Da bi region napredovao, bitne su fundamentalne reforme sa fokusom na stabilnost, institucionalni kvalitet, privatni sektor i razvoj veština, zelenu i digitalnu tranziciju. Pažnju treba usmeriti i na poboljšanje poslovnog okruženja kako bi se rešila administrativna i regulatorna opterećenja, visoka neformalnost i nestabilnost. Najnoviji plan rasta Evropske komisije može dodatno olakšati proces pristupanja EU kroz značajan paket finansijske podrške (ukupno 6 milijardi evra), u kombinaciji sa kreiranjem zajedničkog regionalnog tržišta i postepenim otvaranjem određenih oblasti jedinstvenog tržišta EU za regionalne ekonomije. Kroz harmonizaciju sa standardima EU, to će dovesti do slobodnog kretanja roba, usluga, ljudi i kapitala.
Evropska investiciona banka (EIB) je prošle godine uložila 1,2 milijarde evra u privrede Zapadnog Balkana. Nešto manje od polovine tog novca uloženo je u Srbiju, najviše za sanaciju puteva i železnice. Koliko je EIB uložila u Srbiju kada su u pitanju zeleni projekti?
– Zeleni projekti prevazilaze energiju jer doprinose i postepenom prelasku na čistije opcije transporta, kao što je železnički, a mogu pomoći i u smanjenju emisije gasova staklene bašte. Kao što ste pomenuli, potpisali smo 250 miliona evra bespovratnih sredstava EU za rehabilitaciju železničke deonice Beograd-Niš na Koridoru X u Srbiji.
Zajedno sa Banca Intesa Beograd, zaključili smo kreditnu liniju od 100 miliona evra u cilju poboljšanja pristupa finansijama za mala preduzeća u Srbiji, ali i podršku projektima u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. Time EIB preko partnerskih banaka podržava dekarbonizaciju privatnog sektora, doprinoseći produktivnosti, konkurentnosti i rastu.
Koji su trenutno najvažniji zeleni projekti koje EIB finansira u Srbiji?
– Kada je reč o energetskim projektima, EIB je ovog jula potpisala 80 miliona evra sa Elektrodistribucijom Srbije (EDS) za nabavku i ugradnju pametnih brojila i smanjenje gubitaka u mreži. Takođe, u junu smo odobrili 200 miliona evra za podršku ozelenjavanju proizvodnih kapaciteta Elektroprivrede Srbije (EPS), posebno za rehabilitaciju postojećih hidroelektrana kako bi se povećala njihova efikasnost i doprinos ukupnom energetskom miksu.
Pored ovih velikih investicija, želeo bih da pomenem inovativne zelene projekte u okviru projekta EU za Zelenu agendu u Srbiji. Inicijativu finansijski podržava Evropska unija, a sprovode UNDP i Ministarstvo zaštite životne sredine, u saradnji sa Ambasadom Švedske i EIB, uz dodatna finansijska sredstva vlada Švedske, Švajcarske i Srbije. Zahvaljujući zajedničkim naporima svih partnera, preko 50 inovativnih ideja kompanija, lokalnih samouprava, naučnoistraživačkih institucija i organizacija podržano je uz finansijsku i tehničku pomoć EU. Ovi projekti imaju za cilj primenu novih tehnologija za upravljanje otpadom, smanjenje zagađenja vazduha, zaštitu životne sredine i integraciju obnovljive energije u proizvodne procese.
Na koji način je EIB uključena u projekte revitalizacije hidroenergetike u Srbiji?
– Kao što sam pomenuo, EIB je nedavno odobrila finansiranje za modernizaciju srpskih hidroelektrana, uključujući i HE Bistrica, o čemu ćemo u narednim mesecima pregovarati sa Vladom Srbije. Projekat će produžiti životni vek postrojenja i povećati njihov proizvodni kapacitet, sa ciljem da se značajno unapredi bezbednost i pouzdanost snabdevanja energijom. Obnovljene hidroelektrane će poboljšati povezivanje obnovljivih izvora energije (kao što su solar i vetar) na elektroenergetski sistem.
Elektrodistribucija Srbije, uz podršku EU, EBRD i EIB, radi na instalaciji naprednog sistema daljinskog očitavanja i ugradnje pametnih brojila. Šta će ovaj projekat doneti građanima Srbije?
– Zajedno sa EDS-om potpisali smo finansijski aranžman za ugradnju oko 400.000 naprednih brojila električne energije, uključujući odgovarajuću IT infrastrukturu. Ovo je deo masovne zamene zastarelih elektromehaničkih brojila kojih je oko 3,7 miliona. Očekuje se da će ovaj projekat smanjiti gubitke u električnoj mreži i povećati uštedu električne energije, od čega će imati koristi i građani Srbije i energetsko tržište. Zahvaljujući doprinosu Evropske unije budžetu Srbije krajem 2022. godine, do sada je instalirano preko 250.000 pametnih brojila.
Iako se očekivalo da će energetska kriza uticati na pad popularnosti OIE u EU, to se nije dogodilo. Šta biste izdvojili kao najveće prepreke koje usporavaju razvoj OIE u Evropi?
– Svet sada ulaže skoro duplo više u čistu energiju (2 triliona dolara) nego u fosilna goriva (1,2 triliona dolara), prema podacima Međunarodne agencije za energiju. Evropska unija troši 370 milijardi dolara na čistu energiju (91% ukupnih investicija u poređenju sa 61% u Sjedinjenim Državama), dok će Kina potrošiti skoro 680 milijardi dolara tokom 2024, uz podršku svog velikog domaćeg tržišta i brzog rasta u takozvane „tri nove” industrije: solarne ćelije, proizvodnja litijumskih baterija i električnih vozila.
U 2023. evropska ulaganja u proizvodnju obnovljivih izvora energije iznosila su skoro 110 milijardi dolara, što je povećanje od više od 6% u odnosu na prethodnu godinu. Ulaganja u elektroenergetske mreže porasla su za više od 20% u 2023. godini, dostigavši skoro 65 milijardi dolara, što odražava potrebu za većom povezanošću mreže, posebno da bi se olakšao protok električne energije na centralnoevropska tržišta. Veliki deo ovih rezultata bi se mogao pripisati uspehu plana REPowerEU, usvojenog 2022. godine kao odgovor na poremećaje u snabdevanju energijom koje je izazvala ruska invazija na Ukrajinu.
U julu 2023. EIB je povećala svoje finansiranje u okviru ove inicijative za 50%, na 45 milijardi evra do 2027. Očekuje se da će ovo dodatno finansiranje mobilisati više od 150 milijardi evra novih zelenih investicija, koje će pomoći Evropi da dostigne nultu emisiju ugljenika do 2050.
Što se tiče prepreka koje bi mogle da uspore primenu obnovljivih izvora energije, izdvojio bih dužinu administrativnih procedura i neujednačenu primenu procedura, nedostatak tehničkih kapaciteta i potrebnih veština i ograničenja mreže, zbog čega je neiskorišćeni potencijal i dalje visok. Procene pokazuju da će za svaki evro uložen u nove obnovljive izvore energije morati da se uloži dodatni evro u električne mreže.
Srbija, u procentima, troši više energije iz obnovljivih izvora od Nemačke, Francuske, Italije i mnogih drugih zemalja Evropske unije, pokazao je prošlogodišnji izveštaj Eurostata. Kako ocenjujete energetsku tranziciju Srbije?
– Uz usvojenu regulativu za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, već vidimo mnoge pozitivne pomake. Srbije je 2023. godine predstavila svoj nacrt Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, koji predviđa učešće obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji električne energije do 45% do 2030. godine (sa 30% iz 2021). Stoga je EPS pokrenuo plan dekarbonizacije, koji će povećati proizvodnju iz obnovljivih izvora.
Dakle, postoji pozitivan zamah. Istovremeno, energetski intenzitet Srbije je četiri puta veći od proseka u EU, što zahteva i javna i privatna ulaganja u povećanje energetske bezbednosti i prelazak na čistije izvore.
O značaju energetske tranzicije govorili ste više puta na našim konferencijama, a ove godine je EIB postala članica OIE Srbija. Šta biste poručili našim članovima?
– EIB se sa zadovoljstvom pridružila ovoj asocijaciji kako bi doprinela stvaranju novih prilika, ali i rešavanju izazova oko zelene tranzicije.
Na prošlogodišnjoj konferenciji o klimatskim promenama COP28, EIB Global je predstavio svoj novi pristup povećanju finansiranja i savetodavnih usluga u cilju podrške pravednoj tranziciji. Plan je da se u početku fokusiramo na nekoliko zemalja u regionu, uključujući Srbiju, kako bismo podržali radnike pogođene zelenom tranzicijom, kao i projekte održive infrastrukture, energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije, edukacije, kao i sanacije životne sredine. Njihovom implementacijom kreatori politika mogu raditi na strategijama pravične zelene tranzicije koje smanjuju negativne društveno-ekonomske posledice i promovišu pravedniju i održiviju budućnost.
E2 portal
