Najnovije analize tržišta naftnih derivata u Srbiji Nacionalnog energetskog komiteta Srbije, to jest do skora Nacionalnog naftnog komiteta, mogla bi na prvi pogled zbuniti vozače, jer pokazuje da je tokom 2023. došlo do pada potrošnje dizela u odnosu na 2022, kada je ona bila na nivou od oko 2,5 miliona tona. Istovremeno je porasla potrošnja benzina na oko 450.000 tona. Ovo utoliko pre zbunjuje ako se zna da se u Srbiji i dalje među novoregistrovanim vozilima dominiraju polovnjaci iz uvoza, a među njima oni sa dizel-motorom.
Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, za „Politiku” kaže da se tako samo na prvi pogled može pomisliti, ali da je situacija drugačija i da se i dalje troši više dizel nego benzin, ali da je 2022. godina sa kojom se poredi potrošnja u 2023. bila posebna.
– U dobrom delu 2022. državnim merama je u značajnoj meri ograničena marža, a istovremeno su bile i smanjene akcize na gorivo pa su cene goriva u Srbiji bile takve da su čak dolazili iz okolnih zemalja pre svega da toče dizel kod nas, a daleko više su ga sipali i domaći kamioni koji voze u međunarodnom transportu, kao i vozila u tranzitu. Kada je država 2023. vratila akcize na zakonom propisan nivo i kasnije ih dodatno povećala, svi ti pomenuti potrošači su se vratili svojim starim navikama kupovine goriva u zemljama u okruženju i tako smo došli do pada potrošnje dizela u prošloj godini – kaže Mićović i dodaje da je bilo i drugih uticaja, ali ovaj je najdominantniji.
Mićović ističe da i promena broja registrovanih vozila u Srbiji prema vrsti goriva pokazuje da značajno raste broj dizel-vozila.
– Za pet godina sa 1,3 je porastao na 1,8 miliona vozila. Analiza pokazuje je od 2018. godina broj registrovanih vozila na dizel porastao za oko 36,4, a na benzin 11,9 procenata. Veći procentualni rast prodaje benzina se može obrazložiti činjenicom da je u ponudi novih vozila sve veća zastupljenost automobila sa benzinskim motorom. Budući da su najveći kupci novih vozila pravna lica i da ta vozila prelaze daleko veću kilometražu od prosečne to značajno doprinosi rastu potrošnje benzina. Pored toga brojna vozila iz Rusije i Ukrajine koja su od 2022. godine na našim putevima, takođe imaju benzinske motore – kaže naš sagovornik.
Ono što je posebno zanimljivo je da raste broj vozila na komprimovani prirodni gas CNG sa 4.230 pre pet godina na 19.000 u prošloj godini, što je porast od 350 odsto.
– Sve je više kamiona-tegljača koji koriste upravo ovo pogonsko gorivo. S jedne strane je to veliko ekološka prednost, ali s druge strane budući da se na prirodni gas kao motorno gorivo ne plaća akciza, a PDV je 10 procenata i nema doprinosa održavanju i izgradnji puteva koje oni takođe koriste – kaže Mićović.
Istovremeno, naglašava, beleži se i skok hibridnih i elektrovozila, sa 506 pre pet godina na više od 23.000 u prošloj godini. Tačnije, u Srbiji je 2023. bilo registrovano 2.571 električno vozilo sa baterijama i 20.848 hibridnih vozila koje pored električne energije pokreće i neko od konvencionalnih goriva.
Analiza pokazuje da značajno opada broj registrovanih vozila na TNG auto-gas, za pet godina ih je za oko 30 odsto manje. Potrošnja TNG od 2010. do 2023. više je nego prepolovljena. Pre svega kao posledica akcizne politike, odnosno ukupnih dažbina na TNG, koje su u Srbiji veće nego u gotovo bilo kojoj zemlji Evrope, potrošnja TNG-a je sa više od 370.000 t godišnje pala na oko 130.000.
Ono što stalno raste jesu prihodi od akciza. Tako ova analiza pokazuje da je od 2012. do 2023. taj rast konstantan, osim 2022, kada su pod uticajem globalnih poremećaja na tržištu energenata bile smanjene akcize u dobrom delu godine. Tako su prihodi od akciza na dizel lane bili oko 156 milijardi dinara, od benzina oko 37 i oko šest milijardi dinara od TNG.
E2 portal (Politika)
