Sve zgrade sagrađene od 2012. godine imaju energetske pasoše, ali stariji objekti nemaju taj sertifikat o energetskim svojstvima zgrade. Posedovanje energetskog pasoša biće obaveza za sve objekte, a to je predviđeno izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, koje su usvojene u julu prošle godine. Rok za građane da pribave taj sertifikat je 10 godina od usvajanja izmena zakona.
Predsednik Udruženja profesionalnih upravnika Beograda Bojan Nikolić rekao je za Euronews Srbija da profesionalni upravnici na sastancima prezentuju stanarima da je to njihova zakonska obaveza koja će, kada bude stupila na snagu, proizvesti ozbiljne pravne posledice.
„Na primer, nećete moći da vršite promet nekretnina. Stan, lokal, garažu nećete moći da prodate ako nemaju energetske pasoše. Imaće isti status kao što su sada zgrade koje su nelegalne“, naveo je Nikolić.
On naglašava da je potrebno informisati građane kako bi shvatili da je to njihova obaveza.
Šta je energetski pasoš
U Beogradu sa prigradskim opštinama 1.434 zgrade sa više stanova imaju energetske pasoše, a više od 90 odsto tih zgrada izgrađeno je u poslednjih 10 godina. Energetski pasoš je sertifikat o energetskim svojstvima zgrade, a Marija Todorović iz firme Energy Concept objašnjava da taj dokument pokazuje svojstva zgrade u pogledu energetske efikasnosti.
„Energetski pasoš daje i te kvantitativne informacije kao što je potrebna energija za grejanje u odnosu na energetski razred, plus daje još i kvalitativne informacije o nekretnini, a to su materijali koji se koriste, sistemi koji su ugrađeni, komfor samog objekta i ono što jeisto jako bitno, u pasošu su prikazane i preporuke za unapređenje energetske efikasnosti“, rekla je Todorović za Euronews Srbija.
Energetski razredi se kreću od G do A, pri čemu je, kaže Todorović, G najlošiji, a A najbolji.
„Energetski razred A u stvari predstavlja najkvalitetniji razred, s najmanjim potrebama energije. Ono što je bitno jeste da prema našim pravilnicima svi novi izgrađeni objekti moraju biti minimalno C energetski razred, znači moraju da zadovolje taj uslov“, navela je Todorović.
Ona kaže da je procedura za izdavanje energetskih pasoša veoma jednostavna.
„Kod postojećih objekata potrebno je da građani imaju neku projektnu dokumentaciju, a ukoliko je nema, inženjeri izlaze na teren i sagledavaju predmetnu nekretninu. Znači, potebna je projektna dokumentacija, neki pravno obavezujući dokument, ugovor o nepokretnosti, iz katastra i onda na osnovu toga se izrađuje energetski pasoš“, rekla je ona. Da bi se izradio energetski pasoš kod novoprojektovanih objekata, dodaje Todorović, dostavlja se projektna dokumentacija, građevinska dozvola, elaborat o energetskoj efikasnosti i na osnovu toga se izrađuje energetski pasoš.
Todorović je rekla da cene pribavljanja energetskog pasoša variraju i zavise od samog objekta, a kad je o stanovima reč kreću od 12.000 ili 15.000 dinara.
Ona je objasnila da energetski pasoš izdaje organizacija koja je ovlašćena od strane Ministarstva građevinarstva.
„Procedura je takva da kada ta ovlašćena organizacija uradi energetski pasoš, onda energetski pasoš ide na verifikaciju u ministarstvu i tek nakon te verifikacije, gde se dobija određeni taj broj, energetski pasoš postaje validan“, rekla je Todorović.
Nikolić kaže da profesionalni upravnici ukazuju građanima da kao vlasnici stanova moraju da plate za dobijanje eneregetskog pasoša, uključujući izradu projekta, elaborata i dokumentaciju.
Građani zainteresovani za povećanje energetske efikasnosti stambenih objekata
Izmene Zakona o planiranju i izgradnji odnose samo na administrativne procedure i ni na koji način ne nameće potrebu da se podigne energetski razred zgrade.
I dok se tek 20 odsto građana interesuje za dobijanje energetskog pasoša, Nikolić kaže da su veoma zaniteresovani za povećanje energetske efikasnosti stambenih objekata.
On je rekao da je upravo završena prva faza javnog poziva za povećanje energetske efikasnosti uz učešće građana u finansiranju polovine troškova, u sklopu ESCO projekta Evropske banke za obnovu i razvoj i Ministarstva rudarstva i energetike.
„Cilj je da se pređe na naplatu potrošnje topotne energije po utrošku tako da će se ostvariti veća ušteda jer se grejanje neće plaćati tokom cele godine nego samo u mesecima kada se troši. Da bi to imalo smisla, mora da se uradi termoizolacija krova i fasade, kako se to popularno kaže – da se utople zgrade, kao i da se zamene prozori“, rekao je Nikolić.
On je dodao 30 odsto uštede ide na račune za struju i električnu energiju, ako se uradi krov i fasada i dodatnih 20 odsto ako se stolarija zameni.
„Mislim da je ovaj javni poziv jedan zamajac koji će pokrenuti slične projekte kada se bude videlo kolike su uštede. Ako neko plaća 60 evra račune a ako bude plaćao 30 evra posle energetske sanacije, ima više od 50 odsto uštedu. To će motivisati i druge da krenu da rade. Za velike projekte građani mogu preko upravnika da se obrate bankama, da im daju kredit i da iz svojih sredstava urade energetsku sanaciju zgrade“, rekao je Nikolić.
Za povećanje energetske efikasnosti, komercijalne banke su odobrile i prve kredite stambenim zajednicama i to u Svilajncu 2023. godine.
Ukupno su do sada tri zgrade dobile 10 miliona dinara da umesto zastarelog kotla na mazut, koji je donosio ogromne troškove bez zadovoljavajućeg grejanja, ugrade savremeni sistem grejanja na gas.
Nikolić objašnjava da je mogućnost da stambena zajednica podigne kredit predviđena zakonom, navodeći da je stambena zajednica pravno lice i kao pravno lice ima pravo da podigne kredit.
„Svaka banka daje svoje uslove, znači konkretno banka traži određene garancije, to će verovatno biti menica koju će morati stambena zajednica da potpiše. Takođe i vlasnici stanova subsidijarno odgovaraju za vraćanje kredita. Zgrada mora da ima formiran fond, s obzirom na to da deo novca mora da se da kao učešće da bi se podigao kredit“, rekao je Nikolić.
Da bi uzele kredit, po zakonu dve trećine stambene zajednice treba da se sa time saglase, a Nikolić kaže da pojedine banke da bi odobrile kredit traže saglasnost 90 odsto vlasnika stanova.
E2 portal (Euronews)
