Koliko je otpad važan resurs govori podatak da se recikliranjem svake godine spreči oko 700 miliona tone emisije ugljen dioksida (CO2), a predviđa se da će do 2030. godine porasti na milijardu tona.
Svetski dan reciklaže ustanovljen je 2015. godine na Svetskoj konvenciji recikliranja, a obeležava se svake godine 18. marta, počevši od 2018. godine.
Ideja ovog dana je prema Svetskoj fondaciji za reciklažu da se uvidi važnost reciklaže, da se prema njoj odnose kao svetskom pitanju za koji je potreban zajednički odgovor, a da se otpad tretira kao resurs. Ostalih šest glavnih prirodnih resursa su: voda, vazduh, ugalj, nafta, prirodni gas i minerali/rude.
Reciklaža spašava našu planetu i čovečanstvo
„Nema sumnje da je reciklaža na prvoj liniji fronta u borbi za spas naše planete i čovečanstva. Poslednja decenija bila najtoplija ikad zabeležena i da se svet suočava sa klimatskom krizom do sada neviđenih razmera“, saopštila je ova fondacija i podsetila da se recikliranjem ne doprinosi samo smanjenju zagađenja otpadom, već i štedi energija, poboljšava kvalitet vode i vazduha, a doprinosi i borbi protiv klimatskih promena.
U Srbiji je Nacionalni registar izvora zagađivanja jedan od osnovnih komponenti informacionog sistema zaštite životne sredine. Njime upravlja Agencija za zaštitu životne sredine koje radi u okviru Ministarstva za zaštitu životne sredine.
Nacionalni registar prikuplja podatke koji treba da pokažu koliko proizvodimo otpada, gde on nastaje, ko ga sakuplja, ko i kako prerađuje ili odlaže na deponije, gde se izvozi. Ovaj sistem započeo je sa radom 2013. godine kroz projekat sa Norveškom.
Poslednji izveštaj napisan je za 2022. godinu, a bazira se na izveštajima preduzeća. U poslednjem, više od 5.000 preduzeća je dostavilo svoje podatke sa ukupno 18.074 izveštaja.
U 2022. ukupna količina otpada iznosila je 11.460.971 tona, a prema podacima koje je saopštilo Ministarstvo zaštite životne sredine u Srbiji je u prošloj godini reciklirano 17,7 odsto otpada. U Evropskoj uniji taj procenat je duplo veći, a cilj je da do 2025. godine sve članice EU, dostignu nivo od 55 odsto reciklaže.
I pored neosporne važnosti nacionalnog registra, postoje zamerke kako se sprovodi ovaj posao, kao i to, kako se obrađuju podaci.
Kako je ranije za N1 ukazao Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije sistem je kompatibilan samo sa jednim pregledačem inerneta (Explorer) preko koga je moguće predate izveštaj. Problem je što matična kompanija od 2022. godine više ne održava taj program, te se postavlja pitanja operativnosti i bezbednosti sistema za prikupljanje podataka.
Prema procenama pojedinih eksperata, oko 30 odsto privrede ne izveštava na adekvatan i potpun način nadležnu Agenciju za zaštitu životne sredine o količinama otpada koje proizvode i stavljaju na tržište. Ipak, situacija sa privredom je bolja nego što je slučaj sa podacima o odloženom otpadu na nesanitarne deponije koji čini veliku većini odlagališta otpada u Srbiji. Prema podacima lokalnih samouprava postoji preko 2.500 divljih deponija.
Struka ukazuje da izveštaji pokazuju ponekad i neslaganja kad se ukrste podaci, pa se recimo iz onih o upravljanju opasnim otpadom vide nelogičnosti za koje ne postoje objašnjenja.
„Ovi izveštaji su samo statistički, dok nedostaje analiza i tumačenje“, rekla je nedavno za N1 Kristina Cvejanov, stručnjakinja za cirkularnu ekonomiju.
Izveštaji ne sadrže ni podatke o emisijama ugljen dioksida iz štetnih materija. Kada je u pitanju rudarski otpad, postoji samo zbirna brojka, ali ne i izveštaj.
Na taj način je nemoguće uspešno planirati ako podaci nisu utemeljeni na realnom stanju.
Neophodno bolje funkcionisanje sistema
Za bolje sprovođenje programa reciklaže potrebna je sinergija više ministarstva, poput finansija, građevinarstva, privrede, pravde… Osim boljeg funkcionisanja sistema na taj način bi moglo da se poveća poverenje građana, jer javnost nije upoznata šta se, koliko i gde u Srbiji reciklira.
Istraživanje navika i stavova građana Srbije koje je sproveo Centar za unapređenje zaštite životne sredine pokazalo je da bi za čak 68 odsto ispitanika najveći motiv da odvajaju otpad za reciklažu bio da znaju da se on zaista reciklira.
E2 portal (N1)
