Odgovor na pitanje „kako zagađenje vazduha negativno utiče na rad jednog tima“ dala je studija prestižnog Univerziteta u Kembridžu, a do zaključka se došlo posmatranjem tim bildinga u „escape room-u“.
Povrh toga što se na ovakva mesta odlazi na rođendanske zabave ili u svrhe razonode sa društvom, među posetiocima se nalaze i grupe ljudi koji rade zajedno (najčešće u korporacijama), a koje u „sobama za beg“ (escape room) organizuju tzv. tim bildinzi, skup aktivnosti sa ciljem osnaživanja komunikacije među kolegama.
Timovi igraju ključnu ulogu u prevazilaženju složenih društvenih izazova kao što je klimatska kriza tako što razvijaju inovativne čiste tehnologije. Ipak, uticaj udisanja zagađenog vazduha na njihovo nerutinsko rešavanje problema i dalje nije dobro istražen.
S tim na umu, naučnici iz Ujedinjenog Kraljevstva i Švajcarske analizirali su 15 hiljada igara iz ovakvih soba u Londonu koje su odigrane u periodu od 2018. do 2022. Podatke o kvalitetu vazduha dobili su sa 16 mernih stanica u gradu, piše Klima101.
Zaključak je sledeći – tokom dana sa visokim aerozagađenjem, timovima je trebalo u proseku 5 posto vremena više kako bi rešili analitičke zadatke koji zahtevaju veštine saradnje analogne onima koje su potrebne na savremenom radnom mestu. Ovo usporavanje dešavalo se samo kada je kvalitet vazduha bio veoma loš. Takvo stanje je učestalo u mnogim zemljama u razvoju, kao i u Srbiji gde između ostalog čak devet gradova beleži veće zagađenje sitnim česticama PM 2,5 od najzagađenijih gradova u Evropskoj uniji.
Čestice PM 2,5 su samo jedan od analiziranih polutanata pored ugljen-monoksida, sumpor-dioksida i azot-dioksida. Sva četiri zagađivača vazduha u velikoj meri odrazili su se negativno na timske performanse.
Kako naglašavaju sa Kembridža, zanimljivo je da je zagađenje vazduha ugljen-monoksidom i sumpor-dioksidom bilo pogubno po efikasnost timova u ovim sobama čak i na znatno nižim nivoima u odnosu na one koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
„Mnoge zemlje sa niskim i srednjim prihodom suočavaju se sa mnogo većim nivoom zagađenja koje bi eventualno moglo da bude prepreka ekonomskom razvoju i smanjenju siromaštva“, navodi se u analizi.
Nije samo naša produktivnost na udaru aerozagađenja, već je ono odgovorno i za pojavu brojnih bolesti, a u najtragičnijim slučajevima košta osobu i života. Od ranije se zna da zagađen vazduh takođe urušava i naše mentalno zdravlje tako što povećava rizik od pojave depresije i anksioznosti. Ali nedavno objavljeno istraživanje dodatno rasvetljava ozbiljnost situacije.
Postoje dokazi i u više studija ranije rađenih da zagađenje vazduha šteti produktivnosti radnika. Ovi efekti se javljaju kako u zatvorenom tako i na otvorenom prostoru i na različitim nivoima nezavisno od veština radnika. Takođe, negativni efekti nastaju i na nivoima zagađenja vazduha za koje se generalno smatra da spadaju u postojeće standarde i smernice kvaliteta vazduha.
Iako je štetnost po produkvinosti mala u poređenju sa ektremnijim efektima kao što su smrtnost i stanja koja zahtevaju hospitalizaciju, ipak mogu predstavljati važan trošak za društvo i kompanije.
E2 portal (Euractiv)
