Lazar Jovanović i Sava Pavlović su studenti Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, smera Informacionih Sistema i Tehnologije. Verovatno se sada pitate, kakve oni veze imaju sa poljoprivredom.
Pre dve godine, došli su na ideju, da ožive igricu FarmVille u stvarnom svetu i omoguće ljudima da učestvuju u radu na selu i uživaju u dobrobitima koji taj rad donosi.
Pre dve godine, kao kolege sa fakulteta pričali smo često o različitim preduzetničkim idejama i potencijalnoj realizaciji istih. Nakon nekog vremena došli smo do ideje da oživimo u stvarnom svetu igricu FarmVille koju smo igrali kao mali, jer smo prepoznali da postoji realni potencijal i tražnja na tržištu. Spojili smo dve velike potrebe – za ljude u gradovima da jedu zdravu i kvalitetnu hranu, a za male poljoprivrednike sigurnan plasman i priliku da zapravo prodaju ono što proizvedu- kažu za naš portal Lazar i Sava.
Na početku smo tu bili samo nas dvojica, znali smo da nemamo nikakvo znanje iz ugla poljoprivrede i odlučili smo da odmah proširimo tim u tom pravcu. Doveli smo drugara koji je završio master na Poljoprivrednom fakultetu, kako bi nas usmerio i vodio poljoprivredni deo našeg biznisa. Nakon toga smo pola godine proveli u razgovorima sa ljudima, mentorima, potencijalnim korisnicima, kako bi uvideli da li zaista postoji tražnja za našim projektom i koji je najbolji način da ga realizujemo. Nakon formiranog biznis plana, projekcija, osiguravanja zemljišta i infrastrukture potrebne za poljoprivredni deo, nedostajao nam je softver. Prijavili smo se na jedan program na fakultetu i preko njega i firme koja sarađuje sa fakultetom, dobili prvu verziju softvera. Nakon toga smo ubrzo krenuli u komercijalizaciju i plasiranje proizvoda tj. usluge za tržište.
Ko je sve deo vašeg projekta?
Pored nas u timu su Bojan, master agronom sa poljoprivrednog fakulteta, koji je apsolutno ključan igrač, jer vodi brigu o kvalitetu i načinu uzgoja povrća; Anđela koja se bavi marketingom i društvenim mrežama, i naravno, imamo ljude zadužene za logistiku i sam rad na njivi.
Kako ste zamislili koncept koncept iznajmljivanja bašte?
Prvi korak jeste registracija na našem websajtu. Nakon što naprave svoj profil, korisnici mogu da odaberu odgovarajući paket, u zavisnosti od toga da li žele da imaju spostvenu ili zajedničku baštu, kao i od kolilčine povrća koju žele da dobijaju na nedeljnom nivou. Nakon što izvrše uplatu, Farmit poljoprivrednici će na svom imanju uzgajati povrće, počev od sadnje i zalivanja, pa sve do berbe i finalnog pakovanja. Tokom sezone (od maja do novembra) sveže povrće, ubrano istog dana, se pakuje u gajbice i direktno stiže na željenu adresu korisnika svake subote!
Sa koliko proizvođača trenutno sarađujete i da li je pokrivena cela Srbija?
Trenutno imamo potpisanu saradnju sa tri poljoprivredna gazdinstva i nakon prve uspešne sezone u Beogradu, proširujemo i na teritoriju Novog Sada i Kragujevca.
Kakav je odziv i proizvođača i ljudi?
Prethodna godina je za nas bila sam početak. Glavni cilj nam je bio da dokažemo da naša ideja i koncept stavrno radi i u tome smo uspeli. Za prošlu sezonu smo sa prodajom krenuli krajem marta, i uspeli smo da u potpunosti popunimo kapacitete sa korisnicima i jednim lancem restorana iz Beograda.
Ove sezone dižemo projekat na jedan sasvim viši nivo. Proširili smo mrežu poljoprivrednika, znatno poboljšali softver i pored Beograda se proširii na teritoriju Novog Sada i Kragujevca.
Postoji zajednička i samostalna bašta za iznajmljivanje – da li možete ukratko da objasnite šta podrazumeva jedna, a šta druga opcija?
Ukoliko se korisnici odluče za paket ‘Za Mene’ ili ‘Za Nas’ dobijaće 6kg (idealna količina za dve osobe) iliti 10kg (idealna količina za četvoročlanu porodicu) sezonskog povrća od svih 15 kultura koje sadimo u zajedničkoj bašti. Sa druge strane ukoliko korisnici žele da imaju sopstvenu baštu i sami izaberu kulture koje će u njoj zasaditi, uvek im savetujemo paket ‘Moja Bašta’ u kom dobijaju ograđenu, personalizovanu baštu površine 50 metara kvadratnih sa kulturama koje sami biraju.
U svakom slučaju, povrće se uzgaja na isti način i kvalitet povrća se ne razlikuje. Isto važi i za količinu povrća (10kg nedeljno) i za broj dostava (minimum 20 dostava od aprila do novembra).
Na koji način se biraju proizvođači, kako mogu da vam pristupe?
Pre svega pazimo na kvalitet i lokaciju samog zemljišta zemljišta. Značajno nam je da razumemo koji sistem navodnjavanja poljoprivrednici koriste, kao i znanje i iskustvo koje imaju u uzgajanju povrća. Što se tiče kontaktiranja, uvek je najlakše da nam pišu na mejl (kontakt@farmit.rs) pa odatle organizujemo viđanje, obilazak imanja i sve ostalo.
Napredak bašte može da se prati preko aplikacije – kako funkcioniše praćenje (na primer, proizvođač slika baštu svake nedelje ili nešto drugo)?
Upravo, svi korisnici mogu da prate napredak svojih kultura preko aplikacije i vide slike svoje bašte koje im šaljemo na nedeljnom nivou. Naravno, nudimo ljudima mogućnost dolaska na imanje i priliku da posete svoju baštu. Uz prethodnu najavu dolaska, farmeri će pokazati korisnicima gde i kako se gaji njihovo povrće, a oni u svakom trenutku mogu da im pomognu da sade, zalivaju, beru i pakuju povrće.
Vaši planovi za budućnost?
Za sada smo fokusirani da završimo i ovu, kao i prethodnu sezonu uspešno, i ispunimo cilj da imamo 500 korisnika na teritoriji Srbije. Za budućnost svakako imamo ambiciozne planove, planiramo da se proširimo i u drugim državama Evrope, i postanemo najveća platforma na svetu, koja povezuje kupce iz urbanih sredina sa lokalnim poljoprivrednicima.
E2 portal
