Kako povećati korišćenje obnovljivih izvora energije, ko će da finansira zelenu tranziciju, da li ćemo konačno dobiti pravno obavezujući globalni sporazum o plastici – samo su neka od pitanja kojima su se bavili ekološki aktivisti i stručnjaci u 2023. godini.
Godina na izmaku je donela uspeh na nekim poljima, stagnaciju na drugim, a ovo je pet zelenih tema koje su je obeležile, prema izboru specijalizovanog portala GreenBiz.
Dekarbonizacija
Dekarbonizacija je dobila na značaju. Odjednom, reč je svuda, od hemijske industrije do robe široke potrošnje, zahvaljujući uglavnom politikama i finansijskim podsticajima koji dolaze od SAD i Evropske unije.
Industrije sada razgovaraju o dekarbonizaciji transporta, posebno teškog transporta. Ali, dekarbonizacija se pominje i u drugim oblastima koje u velikoj meri zavise od fosilnih goriva, poput poljoprivrede. Očekuje se da dekarbonizacija ostane važna tema i u narednim godinama.
Finansiranje klimatskih rešenja
Uloga finansija bila je u prvom planu na ovogodišnjem COP28, kao i u širim političkim i bankarskim krugovima. Pitanje je: Kako finansirati trilione dolara potrebne za prelazak na održivu ekonomiju i osigurati da takvo finansiranje obezbedi dobrobit siromašnijih zajednica?
Evropska unija već je uspostavila transparentni okvir, Uredbu o održivim finansijama, koja propisuje kako finansijske institucije treba da izveštavaju o klimatskim i održivim rizicima svog zaduživanja. „Bankarstvo koje čuva klimu“ – novi je slogan koji će se sve češće čuti. Mali, ali rastući broj kompanija takođe integriše rizike održivosti u kapitalne investicije.
Plastični otpad
Plastični otpad je godinama unazad jedna od najvažnijih tema, a tako se nastavilo i 2023. I dalje se insistira na globalnom ugovoru o plastici, koji bi pravno obavezao nacije da okončaju ulazak plastike u okeane i druge ekosisteme. U međuvremenu, pritisak aktivista raste kako bi kompanije javno objavile svoj doprinos rešavanju problema plastike (i mikroplastike).
S razlogom. Čini se da kompanije ne ispunjavaju svoje obaveze u vezi sa plastikom, uprkos preporukama eksperata o tome kako to da urade. I neki distributeri plastike, posebno proizvođači flaširane vode, suočavaju se s pravnim postupcima.
ESG
Tri ESG priče odvijale su se istovremeno 2023. godine. Postoji ESG kao alat za izveštavanje korporacija. Postoji investiciona strana, u kojoj fondovi koriste ESG oznaku kao marketinški alat. I postoji politički domen u pravcu sve rigoroznije regulative.
Sve tri priče nastavljaju da se razvijaju. Kompanije se bave ESG izveštavanjem i strategijom, izvršni direktori i dalje daju prioritet ovim pitanjima uprkos trenutnim ekonomskim i geopolitičkim izazovima. Firme za eksternu proveru imaju cilj da osiguraju da ESG nije samo beznačajan izraz. Regulatori donose pravila, posebno u Evropi, gde nove direktive EU transformišu izveštavanje o ESG, a slična regulativa usvaja se i u Japanu.
ESG postaje „vruća“ tema i u pravnom smislu, sa sve češćim tužbama u vezi pitanja koje pokriva, uključujući i one za „greenwashing“. Primetna je i povećana potražnja za poslovima i karijerama u oblasti ESG.
Veštačka inteligencija
Veštačka inteligencija (AI) postala je neophodnost za održivost gde se već koristi za rešavanje širokog spektra izazova. Kompanije je koriste kako bi identifikovale zamenske sastojke za sredstva za pranje i čišćenje. Sektor transporta koristi njen potencijal da smanji emisije i poveća efikasnost. Avio-kompanije uče kako im može pomoći da piloti smanje kondezacijske tragove koji zagrevaju klimu. Očekuje se da AI može pomoći u pronalaženju novih izvora za litijum, kobalt, bakar i nikl brže i sa manje ekološke štete.
S druge strane, rast veštačke inteligencije znači suočavanje s ogromnim količinama energije koja je potrebna za ovu tehnologiju, procenjivanje kompromisa između poslovnih koristi i ekoloških troškova. I to znači održavanje koraka sa ovom brzo promenljivom i kompleksnom tehnologijom. Gde sve to vodi, niko ne zna, zaključuje GreenBiz.
E2 portal
