Modne kompanije nas sve češće pozivaju da ne bacamo staru odeću već da je vratimo u radnju jer će tako, kako tvrde, odeća dobiti novi život, a mi doprineti zaštiti životne sredine. Ali šta se zapravo dešava sa doniranom odećom koju ostavimo u radnjama? Neka završi na deponiji, neka u second hand prodavnicama, a pojedini komadi pređu hiljade kilometara do krajnjeg odredišta – sugeriše nova analiza Grinpisa.
Istraživači ukazuju da postojeći program recikliranja odeće nije dobar. Iako je predstavljen kao održivo rešenje, doprinosi gomilanju tekstilnog otpada širom sveta, dok potrošači istovremeno veruju da doniranjem čine dobro delo.
Praćenje odeće
Grinpis je postavio uređaje za praćenje u obliku dugmadi na 29 odevnih predmeta i obuće pogodne za ponovnu upotrebu, koji su zatim smešteni u kontejnere u 11 španskih provincija, kako na javnim mestima, tako i u prodavnicama Zara i Mango. Donirani predmeti bili su korišćeni, ali još uvek u dobrom stanju.
Nakon četiri meseca praćenja, neki od doniranih komada odeće putovali su hiljadama milja, a pojedini su stigli u Ujedinjene Arapske Emirate, drugi u Egipat, Togo, Čile i Maroko.
Grinpis je takođe primetio da je odeća donirana u ove dve prodavnice imala sličan put kao ona donirana u javne kontejnere za recikliranje.
Oko polovine praćenih predmeta nije napustilo Španiju, iako su nekoliko puta promenili lokaciju. Grinpis veruje da ovi predmeti još nisu stigli na krajnju destinaciju.
Jedan donirani predmet je praćen do Bugarske, pre nego što je poslat u Rumuniju, gde je prodat u second-hand radnji. Jedan od komada odeće doniran u Mango prodavnici u Barseloni putovao je do Valensije pre nego što se „skrasio“ na deponiji u Almeriji. Grinpis tvrdi da je nemoguće utvrditi da li je odeća ili sam uređaj za praćenje završio na tom mestu.
Pet predmeta je praćeno do Ujedinjenih Arapskih Emirata, uključujući tri koja su praćena do slobodne zone Hamrija u Šardži, gde se nalaze brojne kompanije koje uvoze i izvoze korišćenu odeću i tekstilni otpad. Jedan od ovih predmeta je kasnije praćen u Egiptu, što sugeriše da su neki od njih ponovno izvezeni.
Četiri predmeta su praćena do Pakistana – dva su pronađena u Zoni obrade izvoza u Karačiju, gde se nalazi nekoliko kompanija za obradu tekstilnog otpada i dva su praćena u blizini reke Liari, gde se nalazi nekoliko radnji koje se bave korišćenom odećom. Grinpis tvrdi da se gomile tekstilnog otpada nakupljaju na tom području.
Jedan predmet je praćen u Santjagu, u čileanskom ogranku španske kompanije za korišćenu odeću. Grinpis tvrdi da je zemlja poznata po problemima sa tekstilnim otpadom, sa gomilama korišćene odeće koje se nakupljaju u pustinji Atakama.
Proizvodnja odeće mora da se značajno promeni
Evropska agencija za životnu sredinu procenjuje da 46% korišćenih tekstila izvezenih iz EU stiže u afričke zemlje, gde se oko 60% proda ponovo, a ostatak se odbacuje.
Prethodni izveštaj Grinpisa, objavljen u maju 2022. godine, tvrdi da većina odeće poslate u istočnu Afriku završava direktno na deponiji.
Grinpis tvrdi da korišćena odeća poslata iz Španije u druge evropske zemlje obično ima veću vrednost od one poslate u Maroko, Ujedinjene Arapske Emirate ili Pakistan – koji su glavne destinacije za ove izvoze. Tvrdi da ovi izvozi niže vrednosti ukazuju da je odeća poslata u ove zemlje lošijeg kvaliteta, smanjujući mogućnost drugog života i povećavajući rizik od ekološke štete kada se odbaci.
– Mogli smo potvrditi da je upravljanje odećom koja se ostavlja u kontejnerima daleko od koncepta cirkularne ekonomije koji tražimo. Trenutni model zahteva da zemlje globalnog juga proizvode odeću, a zatim upravljaju otpadom koji se generiše kada se odeća odbaci i putuje hiljade kilometara – rekla je Sara del Rio, istraživačica u Grinpisu koja je vodila ovu istragu.
Grinpis tvrdi da njegovo istraživanje pokazuje da proizvodnja odeće mora biti „radikalno promenjena“ kako bi se sprečila „lažna rešenja“ poput programa recikliranja odeće koji je istraživan.
– Dok se ovo ne promeni, „drugi život odeće“ će više biti industrijska strategija kako bismo nastavili da kupujemo odeću bez kajanja na dan poput Crnog petka nego stvarnost – ukazala je del Rio.
Portparol Zare rekao je Just Style-u da program vraćanja omogućava kupcima da doniraju odeću bilo kog brenda.
– Prošle godine, 60% prikupljene odeće bilo je pogodno za ponovnu upotrebu direktno od strane dobrotvornih organizacija putem donacije ili prodaje za prikupljanje sredstava, dok je preostali deo recikliran koliko je to moguće. Naše druge inicijative za promociju cirkularnosti uključuju Zara Pre-owned, sigurnu platformu koja kupcima omogućava popravku ili prodaju njihovih korišćenih Zara proizvoda. Pre-owned je već dostupan u Velikoj Britaniji i Francuskoj i biće pušten u Španiji i drugim evropskim tržištima u narednim mesecima – rekao je portparol Zare.
Inače, Mango i Zara su dva od 30 modnih brendova zabranjenih na platformi za pre-loved proizvode Vestiaire Collective u novembru 2023, kao deo šireg trogodišnjeg plana da prestane da prodaje brzu modu i reši problem otpada u industriji.
E2 portal (Cirkularna ekonomija)
