Naučnici EU saopštili su da će 2023. biti najtoplija godina u istoriji, pošto je globalna srednja temperatura za prvih 11 meseci u godini dostigla najviši rekordni nivo, 1,46°C iznad proseka iz perioda od 1850. do 1900. godine.
Saopštenje o najtoplijoj godini dolazi dok su vlade u maratonskim pregovorima o tome da li da, po prvi put, postepeno ukinu upotrebu uglja, nafte i gasa koji emituju ugljenik, glavnog izvora emisija zagrevanja, na samitu COP28 u Dubaiju.
Temperatura za period od januara do novembra bila je za 0,13°C viša od proseka za isti period 2016. godine, trenutno najtoplije kalendarske godine u istoriji, saopštila je Služba za klimatske promene Kopernikus (C3S).
Novembar 2023. bio je najtopliji novembar na svetu, sa prosečnom temperaturom vazduha na površini od 14,22°C, što je 0,85°C iznad proseka za novembar mereno od 1991. do 2020. i 0,32°C iznad prethodnog najtoplijeg novembra 2020. godine, dodao je Kopernik.
Ova godina do sada je ima „šest meseci obaranja rekorda i dve sezone obaranja rekorda. Izuzetne globalne novembarske temperature, uključujući dva dana koja su bila toplija za 2ºC od predindustrijske temperature, znače da je 2023. najtoplija godina u zabeleženoj istoriji„, rekla je zamenica direktora C3S Samantha Burgess u izjavi.
Najtoplija jesen
Jesen od septembara do novembra takođe je bila najtoplija zabeležena na globalnom nivou sa velikom razlikom, sa prosečnom temperaturom od 15,30°C, što je 0,88°C iznad proseka, rekli su naučnici iz EU.
„Sve dok koncentracije gasova staklene bašte rastu, ne možemo očekivati drugačije rezultate od onih koje smo videli ove godine. Temperatura će nastaviti da raste, kao i uticaji toplotnih talasa i suša. Dostizanje neto nule što je pre moguće je efikasan način da se upravlja našim klimatskim rizicima“, dodao je direktor C3S, Karlo Buontempo.
Trenutno su veoma usporeni napori da se ispuni cilj Pariskog sporazuma iz 2015. da se globalni porast temperature zadrži ispod 2 stepena Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa, iznad kojih naučnici upozoravaju na ozbiljan uticaj na vremenske prilike, zdravlje i poljoprivredu.
EU ima među najambicioznijim politikama o klimatskim promenama u bilo kojoj velikoj ekonomiji, pošto je usvojila zakone za postizanje svog cilja do 2030. za smanjenje neto emisija za 55 odsto u odnosu na nivoe iz 1990. godine, što analitičari kažu da je minimum potreban za dostizanje neto nulte emisije do 2050. godine.
E2 portal (Euractiv)
