Da li način na koji govorimo o klimatskoj krizi tera ljude u apatiju, umesto da ih pokrene na akciju? Bertran Pikar, švajcarski ekolog, psihijatar i prvi čovek koji je završio put oko sveta avionom na solarni pogon, smatra da je odgovor potvrdan.
Najveći avanturista našeg doba, kako ga opisuju, siguran je da mnogi klimatski izrazi mogu uplašiti ljude umesto da ih inspirišu na akciju i predlaže novi jezik koji će preformulisati našu situaciju kao priliku, umesto krize, o čemu će govoriti na predstojećoj konferenciji COP28 u Dubaiju.
Primera radi, izraz „zelena ekonomija“ po Pikaru motiviše ekologe, ali odbija one koji u njemu prepoznaju napad na svoj način života ili povećanje računa. Umesto „zelena ekonomija“, Pikar predlaže „čista ekonomija“, jer, kako kaže, niko ne voli „prljavo“. Isto važi i za zelenu energiju koju je potrebno preimenovati u čistu.
Spisak formulacija koje je potrebno rebrendirati tu se ne završava. Trošak treba zameniti investicijom, krizu prilikom, umesto problema tu je rešenje, dok pogodnosti menjaju žrtvu, a nova zanimanja izgubljene poslove. Zamena za ekološki je logično, bolje od spasavanja planete je unapređenje kvaliteta života ili spasavanje čovečanstva, a od „odrasta“ („degrowth“) – efikasnost.
I dok su nekima njegovi predlozi prihvatljivi, drugi nisu oduševljeni. Džon Aleksander iz New Citizenship Project ne voli neke predložene promene, poput krize u priliku, problema u rešenje, žrtve u pogodnost.
– Ovo je vreme krize. Mi se suočavamo sa ozbiljnim problemima; biće žrtava – ne uvija Aleksander.
Rejčel Or, izvršna direktorka za komunikacije Climate Outreach, kaže da joj se čini da su mnogi od ovih izraza i dalje usmereni ka elitnom auditorijumu.
– Na primer, nisam sigurna da biste dobili izuzetno pozitivan odgovor na ‘nova zanimanja’ od radnika u čeličani koji su otpušteni. Mislim da je zaista važno da diskutujemo o tome ko ima pravo da postavlja jezik. Kako bi ljudi u najviše pogođenim klimatskim zajednicama i nacijama razmišljali o ovim izrazima i ovom jeziku?
Strateg zaštite životne sredine, Kris Rouz, ide dalje, tvrdeći da svaki uspešan pomak u terminologiji mora biti zasnovan na razumevanju prioriteta različitih javnosti. On primećuje da ekolozi obično zastupaju univerzalističke vrednosti, dok većina pristalica opstrukcije, poricanja ili odlaganja klimatskih promena ima vrednosne setove koji podržavaju individualnu sigurnost, bezbednost i jednostavnost. Rouz podržava ideju dodatnog istraživanja komunikacija o klimi, ali je oprezan po pitanju ubacivanja u arenu harizmatične ličnosti poput Pikara, koji se specijalizovao za čistu tehnologiju.
– Ne biste želeli da to bude još jedno odvraćanje pažnje ili uzrok za odlaganje. Morate se setiti da ideje treba testirati pre nego što se isprobaju – kaže Rouz.
To je upravo ono što je Džon Maršal iz nevladine organizacije Koalicija potencijalne energije uradio – potrošivši četiri godine istražujući i testirajući komunikaciju o klimi. On predlaže napuštanje tehničkog jezika i odbacivanje apstraktnih pojmova poput antropogeno i dekarbonizacije. Umesto toga, kaže, komunikatori bi trebalo da govore kao ljudska bića, da govore o ličnim iskustvima ekstremne toplote, požara i poplava.
Njegov vodič za jezik o klimi beleži da lokalizovanje poruka puno pomaže. Fraza „Spasite Floridu“ pobeđuje nad „Dostizanje neto nule do 2040“ kada pitate obične ljude.
– Pokažite da klima ima značaja za ljude poput mene – njegov je moto.
E2 portal (eKapija)
