OBRAZOVANJE MLADIH JE KLJUČNO ZA BORBU PROTIV KLIMATSKIH PROMENA

Za borbu protiv klimatskih promena ključno je obrazovanje mladih, koje prethodne generacije nisu imale, kao i njihovo aktivno uključivanje u taj proces, ocenjeno je danas na panel diskusiji i debatnom klubu pod nazivom „Klimatske promene i mladi, ko će biti brži?“.

Na skupu, koji su priredili organizacija Ambasadori održivog razvoja i zaštite životne sredine (AOR) i projekat „Puls Evrope, medijske posete Evropske unije“, predsednica AOR Aleksandra Mladenović ocenila je da je problem klimatski promena kao „vruć krompir“ ostavljen mlađim generacijama.

„Moja generacija već oseća, a tek će osećati za 20, 30 godina, efekte klimatskih promena, a oslanjamo se na decu koja ni kriva ni dužna moraju da preuzmu našu ulogu da urade ono što smo mi trebali makar da pokrenemo“, rekla je Mladenović.

Ona je napomenula da je za borbu protiv klimatskih promena ključno obrazovanje mladih, koje prethodne generacije nisu imale.

„Mi pokušavamo kroz naš program Eko škola već deset godina, u koji je uključeno 150 obrazovnih ustanova, da vas mlade osnažimo dignete svoj glas i naterate generacije vaših roditelja i baka i deka da prestanu da rade to što rade, i da krenu i oni da malim koracima daju svoj doprinos“, objasnila je Mladenović.

Programski menadžer Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Antoan Avinjon je naveo kako razume strah od klimatskih promena, ali je istakao i da je borba protiv njih odgovornost celokupnog društva.

On je podsetio da Srbija pokušava da usvoji Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan do kraja godine, kako bi umanjila emisiju i svim sektorima, napomeinjući da su neophodne promene u energetskom sektoru, naročito jer je Srbija zavisna od uglja „koji je najgori zagađivač“.

Meteorološkinja Irida Lazić podsetila je na već primetne efekte klimatskih promena, kao što su umanjena količina snega u Srbiji i globalno, povišenje nivoa vode, istorijski rekordi u visokim temperaturama i pojačane vremenske nepogode.

„U poslednjih deset godina se temperatura globalno podigla za 0,16 stepeni, dok se u regionu jugoistočne Evrope, u koji spada i Srbija, podigla za 0,3 stepena“, precizirala je Lazić.

Ona je istakla da će, uz promenu klime, morati da se menjaju i navike ljudi, naročito u poljoprivredi, zbog sve učestalijih suša.

„Dvehiljaditih godina desila se jedna suša, sada se dešavaju dve suše na 10 godina, a za 50 godina će se dešavati osam suša na 10 godina u našem području, i to je najgori scenario“, predočila je Lazić.

Ta brojka će ipak, kako je istakla, ostati na tri suše po dekadi, ako se Srbija bude pridržavala Pariskog klimatskog sporazuma.

„Zbog takvih pretnji od klimatskih promena, borba protiv njih neće moći da bude samo odgovornost građana, već će morati da se uključe i veliki biznisi koji od njih mogu da propadnu“, kazala je Lazić.

Posle panel diskusije održan je debatni klub između dve grupe srednjoškolaca iz Međunarodne škole u Beogradu, Sedme beogradske gimnazije i tri Eko škole iz Bačke Palanke, Paraćina i Smederevske Palanke.

Oni su raspravljali na temu da li mladi mogu da aktivno doprinesu borbi protiv klimatskih promena.

E2 portal (Beta)