Nacionalno utvrđeni doprinosi predstavljaju obaveze zemalja potpisnica Pariskog sporazuma o smanjenju emisija i prilagođavanju posledicama klimatskih promena. Oni treba da se obnavljaju i dopunjuju na svakih 5 godina, što „pada“ upravo ove godine.
Iako je čak 106 zemalja pokazalo dobru volju da poradi na svojim nacionalnim doprinosima, za sada ih je samo 7 koje su i zvanično to učinile, koje proizvode tek 2,8 odsto svetskih emisija.
Zemlje koje su podnele nove nacionalne klimatske planove za 2020. godinu su Surinam, Norveška, Moldavija, Maršalska Ostrva, Japan, Singapur i Čile.
Prema podacima iz 2014. godine, više od polovine emisija, preciznije 60 odsto, dolazilo je iz samo 10 zemalja. Nijedna od njih nije na spisku ovih sedam.
Norveška, kao jedna od najrazvijenijih zemalja u svetu, dosta polaže na borbu protiv klimatskih promena. Njeni klimatski planovi su takođe veoma ambiciozni, te se očekuje da će do 2030. smanjiti od 50 do 55 odsto emisija u odnosu na zabeleženi nivo u periodu od 1990. do sada. U tome joj pomaže što je svetski lider u prodaji električnih vozila, te čak 40 odsto ukupne prodaje vozila u ovoj zemlji čine električna. Pored toga, Norvežani rade na jačanju zelene ekonomije.
Iako je Japan jedna od vodećih svetskih država kad je reč o ekonomiji, ujedno je i peta na listi najvećih emitera gasova sa efektom staklene bašte. Japanski ovogodišnji cilj nije mnogo inovativnije od onog iz 2015. Naime, i dalje teže da do 2030. smanjenje emisije bude za 26 odsto ispod nivoa iz 2013. godine. Kada je reč o zemlji koja ima pristup tehnologiji dovoljno naprednoj da učini mogućim budućnost sa niskim udelom ugljenika, čini se da to nije maksimum koji bi bilo moguće postići.
E2 portal (Energetski portal)
