Prema Međunarodnoj energetskoj agenciji, nešto je energetski efikasnije ako pruža više usluga za istu potrošnju energije, ili pruža iste usluge za manju potrošnju energije. Na primer, punjenje pametnog telefona sat vremena: energetski efikasniji telefon bi bio onaj koji ne treba da se puni duže od nekog drugog, dok oba koristite podjednako.
Ali, značaj energetske efikasnosti se najbolje vidi kada se podigne na nacionalni ili regionalni nivo. U Evropi, zgrade čine 40% potrošnje energije, zato što su 2/3 izgrađene pre nego što su postojali standardi energetskih performansi.
Njihovo renoviranje ima direktan uticaj na potrošače i poslovanje, zato što energetska efikasnost smanjuje račune za potrošnju energije. Uz to, smanjenje potrošnje energije pomaže smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte; u periodu od 2009-2015 oko 800 miliona tona CO2 je ušteđeno u EU.
Energetska efikasnost ide ruku pod ruku sa obnovljivim izvorima energije, što znači manju zavisnost od nafte i uglja, i zamenu za čistu energiju proizvedenu iz snage vetra i sunca.
5 činjenica koje treba da znate o energetskoj efikasnosti
- Energetska transformacija u EU se već dešava; gasovi sa efektom staklene bašte smanjeni su za 20% između 1990 i 2015. godine, udeo obnovljivih izvora energije je prošle godine bio 18,9%, a plan je da do kraja 2020.godine iznosi 20%.
- Solarna energija je najjeftiniji oblik energije u skoro 60 zemalja; imajući na umu definiciju pružanja istih usluga uz manje unosa energije, ovaj izvor energije dobija nenadmašivu konkurentsku prednost.
- Do kraja ove godine, očekuje se da će 72% potrošača u Evropi imati ugrađena pametna brojila za potrošnju energije, koji u proseku pružaju uštedu od 160 eur za gas i 309 eur za struju.
- Sektor čiste energije već zapošljava više od milion ljudi u EU; takođe, godišnje ostvaruje prihod od 144 milijarde evra. Sprovođenje planirane politike Evropske unije o energetskoj efikasnosti, moglo bi do 2030.godine da dovede do 900 000 radnih mesta.
- Energetska efikasnost se bavi i neravnotežama u socijalnom smislu; u proseku 8,6% rashoda u evropskim domaćinstvima sa niskim prihodima se koristi u energetske svrhe. Sve veći udeo ovih domaćinstava nema dovoljno finansijskih sredstava da zagreje svoje domove. Mere energetske efikasnosti direktno utiču na račun za energiju jednog domaćinstva, tako da naročito mogu da doprinesu onima kojima su te uštede i najpotrebnije.
E2 portal
