1. Slama – umesto oslanjanja na nova istraživanja i tehnologiju, vraćamo se u dane kada su kuće bile sagrađene od prirodnih materijala. Bale slame su se koristile da se naprave zidovi unutar kuće, i slama je menjala druge građevinske materijale, kao što su beton, drvo, gips, kamen. Kada su pravilno postavljene i zatvorene, bale slame pružaju vrlo visok nivo izolacije, a uz to što su pristupačne, one su i održive, jer je slama obnovljiv izvor.
2. Travnati beton – kao što i samo ime govori, ovo je metod postavljanja betonskih podova, trotoara, prilaza na način da postoje otvoreni delovi koji omogućuju rast trave ili drugih biljaka. Na ovaju način se smanjuje prekomerno korišćenje betona, a takođe je poboljšana apsorpcija atmosferskih voda i drenaža.
3. Zemlja, kreda, šljunak – šta je prirodnije od zemlje pod vašim nogama? Takođe, zidovi u vašem domu, mogu da se naprave ni od čega drugog nego od čvrsto uvezane zemlje. To je tehnologija koju ljudska civilizacija koristi hiljadama godina i može da traje veoma dugo. Savremene zgrade napravljene od zemlje mogu biti sigurnije uz upotrebu bambusa.
4. Beton od konoplje – je beton napravljen od vlakana konoplje. Vlakna konoplje su vezana krečom i stvaraju betonske oblike koji su lagani ali čvrsti. Konoplja je brzo rastući obnovljivi izvor, tako da je vrlo preporučljiva za korišćenje.
5. Bambus – možda deluje kao trendi materijal, pošto ga trenutno mnogo koriste u građevini, ali je u nekim delovima sveta prisutan odavno. Ono što ga čini obećavajućim građevinskim materijalom za moderne zgrade, jeste njegova kombinacija čvrstine, male težine i brzorastuće obnovljive prirode. Koristi se za okvire zgrada i skloništa, može da zameni skupe i teško uvezene materijale, i obezbedi alternativu betonu, posebno u teško dostupnim područjima, područjima sa niskim prihodima koja imaju pristup prirodnom, lokalnom bambusu.
6. Reciklirana plastika – umesto kopanja, izvlačenje i mlevenja novih komponenti, istraživači su napravili beton koji uključuje primenu reciklirane plastike i smeća, što samo ne da smanjuje emisije gasova staklene bašte, već i pruža novu primenu za odlaganje plastičnih otpadaka.
7. Drvo – obična stara drva i dalje zadržavaju prednost nad građevinskim materijalima poput betona ili čelik. Drveće ne samo da apsorbuje CO2 dok raste, već i zahteva manje energetskih metoda za preradu u građevinske proizvode. Pravilno održavane šume su obnovljive i pružaju stanište biodiverziteta.
8. Micelijum – je futuristički građevinski materijal koji je potpuno prirodan – sadrži koren gljive. Može da raste oko kompozita drugih prirodnih materijala. Da bi se napravili blokovi, spore gljiva se kombinuju sa hranljivom mešavinom koja uključuje piljevinu i šećernu trsku. Gljive troše hranljive materije, tako da nakon nekoliko dana ovo počinje da se pretvara u gustu i sunđerastu masu. Zatim se prebacuje u kalupe, gde nastavlja da se zgušnjava. Kada se u potpunosti razvije, micelijum će razviti debelu opnu koja pomaže u zaštiti. Nakon toga, materijal se može dehidrirati kako bi se ubio organizam i zaustavio proces rasta. Tada se može koristiti kao građevinski blok.
9. Beton sa čelikom – ovo je novi materijal koji koristi reciklirane materijale, uključujući čeličnu prašinu, kako bi se napravio betonski građevinski materijal, jači čak i od betona. Ovaj jedinstveni materijal upija CO2 kao proces sušenja i kaljenja – što ga čini ugljen-neutralnim.
10. Leteći pepeo – ovo je alternativa betonu i koristi leteći pepeo umesto tradicionalnog cementa. Korišćenjem letećeg pepela, nusproizvoda zapaljenog uglja, 97% tradicionalnih komponenti u betonu mogu da se zamene recikliranim materijalom.
11. Beton od piljevine – je zanimljiv građevinski materijal od piljevine i betona i meša se zajedno. Pošto je lakši od betona, smanjuje probleme oko transporta, a piljevina može ponovo da se koristi kao otpadni materijal i zamenjuje neke od energetski intenzivnih komponenti tradicionalnog betona. Ovakav beton može da se pravi u tradicionalnim oblicima kao što su blokovi, cigle i pločice.
E2 portal
