Kineska trska buduće biogorivo za toplane u Šapcu i Somboru
11 januar 2018

Grad Šabac planira za 2018. godinu gradnju toplane na biomasu, a polovinu potrebnih energenata, odnosno oko 20.000 tona godišnje, mogla bi da čini takozvana kineska trska, odnosno azijska biljka miskantus (miscanthus). I Grad Sombor planira prelazak na biogorivo, a somborskoj toplani godišnje je potrebno 10.000 tona trske.

Miskantus je na našim prostorima i dalje relativno nova biljka. Čak ni agroekonomisti, sa kojima smo razgovarali, još nisu dovoljno upoznati sa svim prednostima ove kulture i mogućnostima za njeno gajenje na našem podneblju.

Šabačka firma Samiscanthus, koja se sadnjom i eksploatacijom miskantusa bavi od 2012. godine, već planira veliki projekat sa lokalnom samoupravom u Šapcu, kako bi uz pomoć grada zasadila površinu između 500 i 1.000 hektara kineske trske, koja bi se gajila za potrebe nove toplane.

Kako su gradski zvaničnici već najavljivali, ideja je da se biomasa dobija sa njiva Mačve i Pocerine i da lokalni poljoprivrednici zarade prodajući biomasu proizvođaču energije, a ovaj svoju energiju gradu koji bi tako imao četiri puta jeftiniju cenu energenta od trenutne. Samiscanthus o potencijalnoj saradnji pregovara i sa Somborom.


Kineska trska nastala je ukrštanjem kineske srebrne trave i šećerne trske. Reč je o brzorastućoj, zimootpornoj, listopadnoj žbunastoj travi koja pripada vrsti miscanthus (sinensis) giganteus, a poreklom je iz Azije. Dostiže visinu do četiri metra i može da se eksploatiše do 20 godina. Sve više se gaji širom Evrope, a njen uzgoj je i deset puta isplativiji od uzgoja kukuruza. Prinosi već u trećoj godini dostižu 20 tona po hektaru.

Zbog svoje veoma visoke energetske vrednosti - toplotna vrednost slame miskantusa je oko 17 MJ/kg - ova biljka je odličan snabdevač biomasom, građevinskim i ogrevnim materijalom. Istraživanja sprovedena u Evropi i SAD dokazala su da njegovo sagorevanje osigurava ekonomično grejanje i struju, što ga čini sve popularnijim biogorivom u većem delu sveta.

- Miskantus je odličan energent i koristi se za grejanje, u obliku sečke ili briketa, a važna je i činjenica da emituje 7,5 puta manju količinu CO2 po kWh proizvedene struje u poređenju sa ugljem. U građevinskoj industriji se primenjuje za izradu ramova za prozore i vrata, kao i za izolaciju i pokrivanje krovova, dok u automobilskoj industriji od njega mogu da se izrađuju volani, laki delovi za kamione i vezivna ulja. Industrija celuloze ga koristi za izradu papira, kartona i druge ambalaže, a često se od miscanthusa izrađuju i prostirke za životinje - navode stručnjaci.

Miskantus ne zahteva puno đubrenja niti upotrebe hemikalija, herbicida i pesticida, pa nalazi sve veću primenu i u seoskim domaćinstvima mnogih evropskih zemalja, koja je sade kako bi im pomogla kod pročišćavanja otpadnih voda, ali i "pretvarala" neplodna zemljišta u plodna.

Naime, istraživanja su pokazala da je ovo jedna od biljaka koje, ukoliko se gaje niz godina, dovode do smanjenja sadržaja štetnih metala, što je veoma važno za zemljišta koja se pripremaju za poljoprivrednu obradu zbog setve nekih drugih kultura. Osim toga, miskantus povoljno utiče na ekosistem svojom biomasom, ali i intenzivnom fotosintezom, a prema nekim iskustvima uzgajivača, prohtevi miskantusa se mogu uporediti sa kukuruzom - u toku vegetacije je potrebno obezbediti dovoljno snabdevanje vodom, ali ne sme stajati u ustajaloj vodi.


E2 vesti   (Ekapija)

Povratak na vrh